Жене РТБ-а: Валентина Ранкић (Електролиза)

Будним оком мерка аноде

Анода која је прихватљива мора да буде по стандардним димензијама, да има равну површину, да нема избочине, пукотине. Уколико се све то појави, онда је то шкарт који се издвоји – ове године успели смо да га смањимо на два-три одсто по операцији. – Ретур аноде је, такође, смањен на 13 процената, што је резултат наше контроле – поносно је нагласила Валентина која је распоређена на послове улазне контроле аноде

ЕЛЕКТРОЛИЗА. – Иако је радница Електролизе, Валентину Ранкић, дипломираног инжењера неорганске технологије, затекли смо у топионичком одељењу пламене рафинације поред ливне машине, где проверава да ли су нивелисани калупи уочи операције ливења анода. Пред почетак ливења увек је крај тзв. демолера и у сталном контакту са ливцем, јер све мора да испрати и отклони што не ваља, како би крајњи резултат била квалитетна анода по траженим стандардима. Ово је већ годину дана њено ново радно место, пошто је марта 2017. распоређена на послове „улазне контроле пламено-рафинисаног бакра изливеног у облику аноде“.
Вања, како је сви зову, рођена је 1966. године у Пријепољу, где је завршила средњу школу. У Бор је дошла 1985., уписала Технички факултет на коме је (1992.) стекла звање дипл. инж. неорганске технологије. Наредне године запослила се као приправник у Електролизи и годину дана провела у свим њеним радним јединицама. Занимљив је податак да је то била прва група волонтера-приправника у оно време (после истека приправничког стажа могли су да полажу испит, али су све време радили бесплатно). Марта 1994. „ухлебљење“ је нашла у Фабрици соли метала, где је 20 година контролисала хемикалије које се користе у технолошком процесу производње соли племенитих метала и галванских препарата, као и услужног наношења галванских превлака.
–Реч је о врло одговорном послу (улазна контрола свих хемикалија, процесна и завршна контрола готових производа). Баратање опасним хемикалијама (цијаниди, киселине) посебно захтева додатну опрезност и ангажовање не само нас из контроле него свих запослених. У овом „женском“ погону било нас је доста инжењера (осам-девет) који смо радили на новим програмима и трудили се да се прилагодимо и испунимо захтеве тржишта.
Марта 2015. Валентина је прешла у Службу контроле квалитета Електролизе, где је радила као инжењер улазне контроле свих сировина и репроматеријала који „улазе“ у погон, а од пре годину дана контроле анода (раније се она обављала у Електролизи, а у Топионици је то почело септембра 2016, јер се указала потреба да се аноде „очисте“ још у Топионици пошто је већ касно када стигну у Електролизу). Аноде су искључиво контролисаили мушкарци, и то радници Топионице, а онда су на сцену ступиле жене – најпре Јелена Маринковић Стоилковић (сада управница Електролизе која, иначе, има само речи хвале за Вањин труд, савесно и одговорно обављање посла), па потом Валентина. У петочланој екипи која будним оком „мерка“ аноде је још једна припадница „слабијег“ пола – њена колегиница Зорица из Електролизе. На почетку се појавио још један „проблемчић“ – после две деценије рада искључиво у првој смени, није било лако навићи се на сменски рад. Међутим, Вања се и ту врло брзо уклопила и прилагодила. Ни услови рада (гасови, промаја, прашина) нису баш сјајни, како сама рече, али кад остали могу да издрже зашто не би и она.
Валентина је одлично савладала лекцију и као „из рукава“ почела је да набраја стандарде које анода треба да испуњава. Њихов физички изглед прати се „одокативном методом“, гледа се површина изливене аноде која треба да буде без мехурова, пукотина, слојевитости, а нарочито без укључака шљаке и осталих налепака од премаза калупа. Аноде не смеју да имају „репове“ и треба да поседују одређену жилавост. Са друге стране, њихов хемијски састав (садржај бакра, примесе) проверава се у лабораторији Института за рударство и металургију Бор.
– У току ливења бира се и узима случајни узорак чија се маса мери. Једино су направили справицу којом меримо дебљину анода, док су њихове остале димензије загарантоване калупима. Водимо евиденцију броја операција ливења, броја изливених комада, масу анода, шкарт, концентрацију кисеоника пре почетка ливења. Задатак нам је да све то забележимо и да као такве дозволимо да се натоваре и испоруче Електролизи. Посао сам по себи није тежак, осим што радиш у таквим условима и по сменама, али је зато веома одговоран због праћења свих параметара које треба да задовољи анода када је реч о њеном физичком изгледу. Она овде треба да се очисте од „репова“, испупчења, избочина. Анода која је прихватљива мора да буде по стандардним димензијама, да има равну површину, да нема избочине, пукотине. Уколико се све то појави, онда је то шкарт који се издвоји – ове године успели смо да га смањимо на два-три одсто по операцији (раније је био већи и изазивао је проблеме у електролитичкој рафинацији бакра у Електролизи). Ретур аноде је, такође, смањен на 13 процената, што је резултат наше контроле – нагласила је Валентина.
Упркос задовољству и поносу који осећа због новог посла и успеха који постиже, наша саговорница није могла да сакрије жал за оним што је радила 20 година. – Нема много додирних тачака – мени као технологу више је „лежала“ хемија и себе сам пронашла у том делу посла. Ово је „чисто“ металуршки погон и нема сличности, тако да не могу рећи да ми је досадашњи посао помогао у обављању новог. Једино у том контексту бих више волела да радим на пословима који имају везе са мојим досадашњим искуством, да га надограђујем, јер, понављам, као технолог више сам везана за хемију него за металургију.
Валентинин приватни живот сада много мање трпи, пошто су се, упоредо са њом, и чланови њене породице привикавали на њен рад по сменама. Супруг Милован је, такође, дипл. инж. неорганске технологију и ради у Кречани Заграђе. Била је то љубав са факултета, уз осмех се присећа Вања – он из родне Сребренице, а она из Пријепоља дошли у Бор на студије, завршили факултет и ту остали. Ниједна кћерка није показала интересовање и определила се за природне науке као њихови родитељи – старија Невена студира Економски факултет у Београду, а млађа Миљана ове године завршава средњу економску школу.