Жене РТБ-а: Вредна и ведра Милена

Сваки радни дан овде, на кривељском копу, за нас је нови изазов и потпуно се посвећујемо послу јер само после успешне смене можемо задовољни да одемо кући. – Амбиција је нешто најсветлије у човеку и млади, упркос тешким временима, не треба никад да одустану од својих циљева – поручује Милена Кнежевић, пултиста на примарном дробљењу руде
КОП „КРИВЕЉ“. – Борско дете, по струци рударски техничар, Милена Кнежевић већ четврту годину ради на кривељском копу. Њен отац је отишао у пензију, а она започела посао пултисте. Руководи примарним дробљењем руде и системом транспортних трака којима се руда, кроз тунел, одвози на депонију. Одатле иде даље на секундарно дробљење, млевење и флотирање, па се слободно може рећи да од Милениног погона почиње припрема руде да се из ње изваде бакар, сребро и злато. Уским степеницама пењемо се у собичак са прозорчетом са кога се добро виде и дампери који довозе руду и дробилица у коју је сипају. За командама пулта плавокоса девојка која нас, одмах видимо, дочекује без треме, а убрзо схватамо и зашто.
Код Милене је све под контролом и зато је мирна, сигурна и ведра. Дампери натоварени са око 200 тона руде прилазе час једној, час другој рампи и под њеним погледом, уз тресак и прашину, сручују товар у снажне чељусти дробилице. Милена са прстом на аларму пази да се не омакне већа стена или залутали комад метала који би се заглавио или оштетио дробилицу. Чим би тако нешто уочила, црвеним сигналом даје знак возачу да одмах заустави кипање. Кад се истовари, камион одбрунда по нови товар, а Милена у своје блокче упише његов број и туру. – У просеку је по 80-ак тура у смени, а једном смо истоварили чак 102 – каже она, сада већ погледом пратећи низ казаљки, дисплеја и дугмади на пулту. Прати, каже, амперажу мотора и тако зна како раде траке.

Технички руководилац транспортног система и примарног дробљења Ивица Огњановић накратко улази на пулт да се увери да дробљење добро иде и одмах јавља колеги да број возила може да се повећа. Успут нам рече да је Милена, а и остале жене које овде раде, вредна, одговорна и да не мора да их опомиње. Пословођа Драган Симић, такође веома задовољан Милениним радом, стаде поред прозорчета да је одмени док нам она каже коју реч више о себи у овом послу: – На почетку смене морам тачно да знам где се ко налази да бих могла да пустим дробилицу и траке. Кад ми се сви јаве и уверим се да је све безбедно за страт система, укључујем траке и почиње превоз руде до депоније, а одатле даље на секундарно дробљење. Камиони пристижу, истоварамо их, а уколико се и заглави неки комад стене, вади се уз помоћ крана. Ако тако не може, онда дођу минери и разбију га експлозивом.
Милена, ипак, не памти да се у њеној смени десило нешто опасно нити је било већих заглава. Јер, осам сати све се будно прати. – Сваки радни дан за нас је нови изазов и приступамо му одговорно – каже она. – Потпуно се посветимо послу настојећи да успешно одрадимо соју смену јер само тако можемо задовољни да одемо кући. А, онда ми безбрижније прође и остатак дана у ћаскању са другарицама, на фитнесу или изласку са момком. Задовољна сам и срећна што могу да радим посао који волим, а даће Бог да наша фирма ради још дуго и да ћу моћи да напредујем.Верујем да можемо остварити наше циљеве уз максималан труд и добре међуљудске односе. Ево, нас петоро у смени морамо добро да сарађујемо, а организација посла да буде одлична, као што и јесте.
Милена се већ навикла на тросменски рад и ниједна смена јој више није тешка. Осми март обично прође радно, али редовно у добром расположењу, уз цвет, слаткиш, сок и више пажње од колега. Милена се ни тренутак није премишљала шта да поручи младима: – Нека никад не одустају од својих циљева, нека буду упорни, истрајни. Јер, успеће само ако имају жељу да успеју. Амбиција у човеку нешто је најсветлије.