„Златара Мајданпек“ учествује у обележавању 17 векова Миланског едикта

Јубиларна колекција

Низом производа од кованица са ликом цара Константина Великог, преко фигура до нумерисаних статуета на мермерном постољу, мајданпечки златари дају вредан и трајан печат обележавању јубилеја. – Ови производи, израђени по решењима академског вајара Љубише Манчића, неће се продавати у продавницама „Златаре Мајданпек“

МАЈДАНПЕК. – Прослава 17 векова Миланског едикта, законског акта којим је римски цар Константин Велики, рођени Нишлија, 313. године прогласио верску равноправност и престанак прогона хришћана – неће протећи без активног учешћа „Златаре Мајданпек“, која послује у саставу Индустрије за прераду метала „ИПМ Мајданпек“. Мајданпечки златари су за ову прилику припремили низ изузетних производа од кованица, преко фигура и статуета до уникатног накита и пратећих производа, различитих величина, вредности, састава.

–Златара Мајданпек“ је још пре неколико година склопила уговор о ексклузивном праву прозводње кованица и употребних предмета поводом обележавања овог изузетног јубилеја – подсећа директор „Златаре Мајданпек“ Милица Јасенски наводећи да су још пре две и по године у погонима „Златаре Мајданпек“ израдили првих 100 статуета цара Константина и припремили серије златника, сребрњака и томбака с његовим ликом. Реч је о колекцији која је рад дизајнера ове куће академског вајара Љубише Манчића, рођеног Нишлије, који каже да је са посебном инспирацијом и великим личним задовољством обавио овај задатак. Манчић подсећа да је статуета Константина Великог на мермерном постољу са бројем 001 уручена српском патријарху Иринеју. У колекцији је читава серија кованица са ликом цара Константина, али и Цара Константина и мајке Јелене и друге. У складу са тржишним захтевима мајданпечки златари спремни су да кованице различитих величина раде у злату, сребру и као томбаке, а ту је још и могућност израде изузетног уникатног накита. Производи из ове колекције, у складу са потписаним уговором, неће бити продавани у објектима „Златаре Мајданпек“.
Обележавање јубилеја „Милански едикт 313-2013. Србија“ траје у Нишу од 17. јануара до октобра, објавило је Министарство културе Владе Републике Србије наводећи да је то шанса за Србију да прикаже свету своје споменике и културно наслеђе.
Иначе, недавно обелодањен документ указује да су Нишлије 1913. године свечано прославиле 1600 година од доношења Миланског едикта. Та прослава је трајала од 28. до 30. децембра, а гости, дочекани на железничкој станици, увече су присуствовали бденију у Саборној цркви. Почетак бденија оглашен је пуцњем из топа са градске тврђаве и звоњењем свих црквених звона. У оквиру те прославе откривени су споменици епископу Милентију, проти Стојану, попу Ђорђу и другим Нишлијама родољубима који су обешени крај гвозденог моста на Нишави.
После једног века прослава 1700. годишњице Миланског едикта замишљена је тако да у Нишу буде организовано централно обележавање овог јубилеја.