Јубиларна колекција
Низом производа од кованица са ликом цара Константина Великог, преко фигура до нумерисаних статуета на мермерном постољу, мајданпечки златари дају вредан и трајан печат обележавању јубилеја. – Ови производи, израђени по решењима академског вајара Љубише Манчића, неће се продавати у продавницама „Златаре Мајданпек“
МАЈДАНПЕК. – Прослава 17 векова Миланског едикта, законског акта којим је римски цар Константин Велики, рођени Нишлија, 313. године прогласио верску равноправност и престанак прогона хришћана – неће протећи без активног учешћа „Златаре Мајданпек“, која послује у саставу Индустрије за прераду метала „ИПМ Мајданпек“. Мајданпечки златари су за ову прилику припремили низ изузетних производа од кованица, преко фигура и статуета до уникатног накита и пратећих производа, различитих величина, вредности, састава.
–Златара Мајданпек“ је још пре неколико година склопила уговор о ексклузивном праву прозводње кованица и употребних предмета поводом обележавања овог изузетног јубилеја – подсећа директор „Златаре Мајданпек“ Милица Јасенски наводећи да су још пре две и по године у погонима „Златаре Мајданпек“ израдили првих 100 статуета цара Константина и припремили серије златника, сребрњака и томбака с његовим ликом. Реч је о колекцији која је рад дизајнера ове куће академског вајара Љубише Манчића, рођеног Нишлије, који каже да је са посебном инспирацијом и великим личним задовољством обавио овај задатак. Манчић подсећа да је статуета Константина Великог на мермерном постољу са бројем 001 уручена српском патријарху Иринеју. У колекцији је читава серија кованица са ликом цара Константина, али и Цара Константина и мајке Јелене и друге. У складу са тржишним захтевима мајданпечки златари спремни су да кованице различитих величина раде у злату, сребру и као томбаке, а ту је још и могућност израде изузетног уникатног накита. Производи из ове колекције, у складу са потписаним уговором, неће бити продавани у објектима „Златаре Мајданпек“.
Обележавање јубилеја „Милански едикт 313-2013. Србија“ траје у Нишу од 17. јануара до октобра, објавило је Министарство културе Владе Републике Србије наводећи да је то шанса за Србију да прикаже свету своје споменике и културно наслеђе.
Иначе, недавно обелодањен документ указује да су Нишлије 1913. године свечано прославиле 1600 година од доношења Миланског едикта. Та прослава је трајала од 28. до 30. децембра, а гости, дочекани на железничкој станици, увече су присуствовали бденију у Саборној цркви. Почетак бденија оглашен је пуцњем из топа са градске тврђаве и звоњењем свих црквених звона. У оквиру те прославе откривени су споменици епископу Милентију, проти Стојану, попу Ђорђу и другим Нишлијама родољубима који су обешени крај гвозденог моста на Нишави.
После једног века прослава 1700. годишњице Миланског едикта замишљена је тако да у Нишу буде организовано централно обележавање овог јубилеја.
5 Comments
Leave a reply
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.
Зашто „Константин велики“ на несрпском писму?
Ко разуме ово „велики“? Зар није могло најсавршенијим писмом за српски језик?
Ова форма не прима српске адресе!
31@чуварћирилице.срб
Везе и адресе од Светога Саве прошле године могу бити написане најсавршенијим српским писмом:
1. http://фотоалбум.чуварићирилице.срб/picture/Константин_велики_златник/category/437-милански_едикт
2. http://ЧувариЋирилице.Срб
Адреса електронске поште, написана српским писмом:
988@чуварћирилице.срб
Чак иако коришћени програм за фото албум није српски (већ француски)
једноставним правилима за везе може да преправи да веза буде 100% српска,
као горње приказана и ова овде испод:
http://фотоалбум.чуварићирилице.срб/слика-Константин_велики_златник-категорија-437-милански_едикт
Пошто је на текст на аверсу на хрватском језику, да ли је бар на реверсу на српском?
Бедно да бедније не може бити.
Зашто се стидимо ћирилице и зашто није на златнику ћирилицом исписано:“Константин Велики“?
Самонегирање,самопонижавање!
Комплекс ниже вредности је чудо једно!!!