„Златара Мајданпек“ завршила „Добричин прстен“

ИЗАЗОВ И ПРИЗНАЊЕ

Мајданпечки златари сваке године израђују реплику прстена за добитнике највећег глумачког признања

МАЈДАНПЕК. – У погонима „Златаре Мајданпек“ управо је завршена израда „Добричиног прстена“, златне копије прстена Добрице Милутиновића са угравираним именом Предрага Микија Манојловића, 28. лауреата тог високог глумачког признања. Награда је установљена 1980. године, на стогодишњицу рођења Добрице Милутиновића, а на иницијативу Музеја позоришне уметности и Удружења драмских уметника Србије којима се на свој начин придружила и „Златара Мајданпек“. У њеним погонима се сваке године израђује реплика тог изузетног прстена са угравираним именом добитника.
–Иако се из године у годину понавља, израда „Добричиног прстена“ је изазов за све наше мајсторе, златаре и гравере, па свако ко непосредно учествује у томе не пропушта да истакне да је прстен за одређеног добитника радио баш он. То и импонује када се зна каква су глумачка имена добитници ове престижне награде – каже Милица Јасенски, директор „Златаре Мајданпек“.
Иначе, „Добричин прстен“ има своју романтичну историју која, према писању мр Ксеније Шукуљевић Марковић, почиње одлуком Удружења глумаца Краљевине Југославије да додели златан прстен Добрици Милутиновићу (1880-1956), великану српског глумишта, поводом 40. годишњице његовог уметничког рада. Те 1937. сматрало се да га треба извдојити из плејаде великих глумаца и овенчати наградом која ће симболизовати његову уметничку личност. Одлучено је да прстен буде прелазни, да се додељује најбољем глумцу, и да се на тај начин сачува успомена на Добрицу.
Прстен је израдио београдски краљевско-дворски јувелир Миливоје Т. Стефановић, као поклон слављенику. Израђен је од осамнаестокаратног злата, а тежине 44 грама. На предњој страни угравиран је рељеф лика Добице Милутиновића, са бочних страна су ликови његових прослављених улога, а са унутрашње стране је текст: „Наследни прстен Добрице Милутиновића, 16. 10. 1937.“ и два жига „Златаре Стефановић“. Међутим, прстен је убрзо нестао са Добричине руке, што је овог великана довело у очајање. Намеравао је да заложи свој драгоцени портерет, рад Уроша Предића, и тако изради други прстен. Удружење то није дозволило и поручило је израду другог прстена, по узору на претходни, али су се калупи, послати на израду у Италију, изгубили и уручење је каснило годину и по дана. На прстену више није било Добричиног лика у средини, већ златан ловоров венац на црном ониксу у чијем средишту је златним словима исписано име Добрице Милутиновића.
За сваког новог добитника „Златара Мајданпек“ израђује прстен по узору на прстен из 1939, али измењен. Оригинални прстен из 1937. пронађен је у Загребу 1998. и заслугом Љубомира Драшкића и Светлане Бојковић, враћен у Београд. Откупила га је компанија „Зептер“. Оба прстена чувају се у Музеју позоришне уметности Србије.