Значај највећег еколошко-економског пројекта за Басен Бор и Србију

Нова топионица, нова фабрика сумпорне киселине, нова ера РТБ-а 

 

РТБ. – Изградња нове топионице и фабрике сумпорне киселине у Рударско-топионичарском басену Бор завршава се, према плану, 23. децембра 2014. године. Радови су доведени до самог краја, велики кранови су већ демонтирани (јер више нема висинских послова), а довршавају се и радови на тлу, највише око електроинсталација. Ново пирометалуршко постројење биће, дакле, комплетирано 23. децембра, а након тога уследиће његово функционално испитивање које, по уговору, траје три месеца. РТБ Бор ће настојати да тај период скрати на месец и по дана, како би прву производњу у новим постројењима имао већ за два месеца. Након функционалног уходавања нове опреме следи паљење пећи и њено постепено загревање („темповање“) које траје 21 дан. После тога, очекује се прва катода. Пуну производњу РТБ Бор имаће најдуже за три месеца, па у Бору више неће бити дима од марта наредне године.
У почетку, када се у Бору буду прерађивали и увозни концентрати, финансијски резултати компаније биће бољи за 12 милиона долара годишње, а након две године, када буде било довољно концентрата бакра из сопствених рудника, ефекти ће бити већи за чак 24 милиона долара годишње. Реч је о државној, а не локалној инвестицији јер ће, између осталог, од њеног рада добробит имати и сви домаћи прерађивачки капацитети, почев од Јагодине, „Севојна“, преко „Новкабела“, Бора, Зајечара, Мајданпека, Прокупља, до нишке „Yуре“. Инвестиција, дакле, повлачи за собом многе кориснике производа и побољшава снабдевеност прерађивача бакром, али им и омогућава, када РТБ Бор изађе из реструктурирања и постане кредитно способан, повољнију тржишну климу (јер ће бакар моћи да се продаје и са одложеним плаћањем, а не авансно као досад). Додамо ли и пример сумпорне киселине, а у новој фабрици годишње ће се производити 400 хиљада тона монохидрата, хемијска индустрија у Србији и обновљена производња вештачког ђубрива биће знатно јефтинија. РТБ Бор ће тако додатно утицати на директно и индиректно повећање бруто друштвеног производа Србије.

Замена технологије топљења новом, савременом аутогеном јединицом са фабриком сумпорне киселине која ће радити у складу са светским еколошким стандардима оправдана је, пре свега, са еколошког, али и са економског аспекта. Модернизацијом топионице у Бору емисија и имисија штетних материја у ваздуху, води и земљишту биће испод законом прописаних вредности, а у исто време искоришћење сумпор-диоксида и бакра биће 98 процената што ће задовољити еколошке стандарде који важе у Србији и Европској унији. Нова технологија захтева висок капацитет због смањења трошкова и већег искоришћења бакра и сумпор-диоксида, а пројектовани (прерада до 400 хиљада тона концентрата бакра годишње) сасвим је прихватљив јер ће рудници у Бору и Мајданпеку фазном модернизацијом и повећањем производње обезбедити планирану количину за прераду.
За изградњу нове топионице и фабрике сумпорне киселине у Бору утрошено је 250 милиона евра (иако је студија независних иностраних стручњака из 2006. године показивала да ће нова топионица коштати између 250 и 300 милиона евра). Осим што је била гарант за робни кредит код канадске ЕДЦ банке, држава Србија, односно актуелна Влада, за завршетак изградње уплатила је Басену Бор додатних 30 милиона евра и тиме на најбољи могући начин ставила до знања колико је овај пројекат важан Србији.
Нова топионица и фабрика сумпорне киселине од изузетног су значаја за Бор, Тимочку крајину и Србију. РТБ Бор ће, с једне стране, удвостручити производњу бакра, племенитих метала и сумпорне киселине, а са друге – чиста технологија донеће и чисто небо над Бором и околином. Захваљујући овом највећем еколошком и економском пројекту на Балкану, Басен Бор ће већ од средине 2015. године постати мотор индустријског развоја Србије.
Од званичног почетка изградње овог највећег еколошког и економског пројекта на Балкану, 28. јуна 2011. протекле су непуне три и по године. У односу на светска искуства у изградњи капиталних пројеката од националног значаја, ово је изузетан успех. Тим пре што је реч о броwнфилед инвестицији и чињеници да је бакар текао све време, тик уз њу, у постојећим постројењима која ће радити до завршетка функционалног уходавања нове опреме и технологије.
Главни извођач радова је канадски „СНЦ Лавалин“, а његов подизвођач, уједно и власник аутогене флеш-смелтинг технологије „Отокумпу“ је финска компанија „Оутотек“. Подсетимо, половина топионица у свету изграђена је управо са аутогеном флеш-смелтинг технологијом и пројектант већине је СНЦ Лавалин. Надзор над пословима које су носили Канађани и Финци, али и свим локалним радовима који су били поверени „Енергопројекту“, обавио је Грађевински факултет, Београд. Велики део уграђених елемената произведен је у Србији, а на пројекту је било ангажовано око 800 радника.