Безбедност и здравље на раду у предузећима РТБ-а
Како стати на пут лажним болесницима
Од 45 басенских радника који се ових дана налазе на боловању због повреде на раду, код 27 повреде су се десиле ван процеса рада. – С. Перишић: Поједини радници издашно користе све благодети недоречене законске регулативе која у садашњим условима не прија предузећима као што је РТБ зато што је много флексибилног тумачења одређених ситуација у процесу рада које иду у корист радника. Немамо ништа против тога, али имамо против злоупотребе таквих ситуација. – Због повреда на раду изгубљено близу 1.000 радних дана, односно 2,4 милиона динара
РТБ. – Према подацима Службе за безбедност и здравље на раду, заштиту од пожара и екологију РТБ-а Бор, 45 басенских радника (27 из РББ-а, 13 из ТИР-а и пет из РБМ-а) 20. марта било је на боловању због повреде на раду. Од укупног броја, 27 повреда су се десиле ван процеса рада, а главни кривци и виновници за њихов настанак су „шетња“, падање, клизање… Чак је једна трећина њих (десет) забележена на одласку и доласку с посла, па су ту кумовали атмосферски услови („приликом доласка/одласка с посла испред куће се оклизнуо(ла) на лед и пао(ла) повредивши леђа/руку/ногу“. Како нам је рекао помоћник генералног директора РТБ-а за БЗНР, ЗОП и екологију Саша Перишић, по старој препоруци и номенклатури Међународне организације рада и Светске здравствене организације из 2011. године, која, иначе, код нас није заживела, оне се уопште не би ни рачунале као повреде на раду.
– У одређивању њиховог статуса она која се десила ван процеса рада није ни третирана као повреда. Децембра 2012. године Уставни суд је то „оборио“, тако да се све што је на било какав начин повезано са обављањем посла за послодавца, било каква активност запосленог (одлазак на службени пут, паузу), чак и одлазак и долазак на посао, третира као повреда на раду. Отада постоје значајни проблеми у евидентирању ових повреда које немају никакве везе са послом и одговорношчу послодавца, а повреду на раду стопостотно плаћа предузеће. Нажалост, законска регулатива у Србији је таква и ту смо немоћни. Постоји још један проблем што, по Закону о здравственом осигурању и здравственој заштити и правилницима који дефинишу начин одређивања повреда на раду, лекари то чине врло флексибилно – истакао је Перишић.
– Има тумачења стручњака да у Србији постоји значајан притисак послодаваца да се повреде на раду не пријављују, што сматрам да није тачно (годишње се забележи између 22.000 и 25.000). Стопа инциденције (број повреда на раду у односу на број запослених) три пута је мања у Србији него у Немачкој. Ова стопа у нашим рудницима се креће између 2,5 до 4, што спада у европски просек када су у питању сви запослени, али смо изнад просека када је реч о европским рудницима зато што је у предузећима са рударским активностима много већи број повреда него у осталим привредним гранама – нагласио је Перишић.
– Никада нисмо добили ниједан потврдан, већ одговор да лекари и здравствена организација раде у складу са законом. На наше инсистирање да нам се доставе подаци за које сумњамо да су невалидни, позивају се на Закон о заштити личних података. Са друге стране, у предузећу је и мањи број радника који имају дефетистички приступ и код којих не постоји довољан ниво идентификације са циљевима и мисијом предузећа да у условма врло интензивног инвестиционог циклуса и амбициозног плана развоја производње не осећају потребу и одговорност да пруже свој пуни допринос. Напротив, издашно користе све благодети овакве недоречене законске регулативе која у садашњим условима не прија предузећима као што је РТБ зато што је много флексибилног тумачења одређених ситуација у процесу рада које иду у корист радника. Немамо ништа против тога, али имамо против злоупотребе таквих ситуација, па ћемо и даље давати своје предлоге и предузимати одговарајуће мере.
Рецимо и то да је на основу ових 45 повреда на раду изгубљено 7.832 радна сата, односно близу 1.000 радних дана. Рачунице казују да је укупан нето губитак у свим зависним предузећима РТБ-а око 2,4 милиона динара за запослене који се тренутно налазе на боловању због повреде на раду.
1 Comment
Leave a reply
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.
Samo jedno kratko pitanje ima ljudi koji su stvarno imali povredu na radu bili su duze vremena odsutni sa posla,i dalje bolesni dolaze da ne bi izgubili radno mesto i jedva izdrze na poslu jer su operisani, koji jedva sme i nesto da radi , potrazili su neko lakse radno mesto i to nije u mogucnosti da im se pruzi…Sta ce biti ako mu se tako opet nedao bog zadesi ko je onda tu kriv po mome kriva je firma jer mu nije ponudjeno lakse radno mesto..Puno hvala na razumevanju..