Бобан Тодоровић, директор ТИР-а, о „новој топионици“
Врхунски и еколошки и економски пројекат
Топионица која сада ради има искоришћење „на сумпору“ од 55-60 процената, док ће будућа имати 98,50. – Захваљујући само већем металуршком искоришћењу (98 одсто), Басену ће остајати око 5.000 тона „црвеног“ метала годишње, што је, по садашњим ценама, око 35 милиона долара. – Досад уговорени радови „тешки“ 223 милиона евра. – Овај пројекат ствара повољне услове и за развој других грана металургије. – Планирана интензивна обука и стручно усавршавање кадрова за рад у „новој топионици“
ТИР. – Међу развојним програмима Топионице и рафинације бакра, али и целог Рударско-топионичарског басена Бор, централно место свакако заузима Пројекат реконструкције топионице и изградње фабрике сумпорне киселине за који Бобан Тодоровић, директор ТИР-а, каже да је врхунски еколошки и врхунски економски пројекат. Еколошки због тога што топионица која сада ради има искоришћење „на сумпору“ од 55-60 процената, док ће будућа имати 98,50 одсто. То значи да ће се производити 400.000 тона сумпорне киселине која ће се прерађивати у Прахову, Шапцу или користити на неки другии начин. Топионица ће радити у складу са најстрожим еколошким законима који владају у Европи и у САД. Емисије сумпор-диоксида које су дозвољене у Европи (350 мг по нормалном кубном метру ваздуха) важиће и за топионицу у Бору.
–Имаћемо стални мониторинг и контролу ваздуха и одговараћемо за свако прекорачење емисије овог гаса. Међутим, загађење из садашње топионице не потиче само од СО2. Новим пројектом „збринућемо“ и све отпадне воде из металуршких агрегата. Воде које излазе из конвертора и флеш-пећи биће третиране, из њих издвојен бакар и одлазиће на депоније које ће бити направљене у складу са законима Републике Србије. Пречишћена вода из овог пројекта користиће се у флотацији у Бору или за хлађење топионичке шљаке – истиче Тодоровић.
– Тромесечни застој радова услед недостатка грађевинских дозвола покушавамо да превазиђемо ужурбаним радовима. Тренутно правимо оперативне планове да тај заостатак надокнадимо радом у две смене током дана и тако што пре завршимо пројекат. Највећи делови флеш-пећи су постављени, а у току је монтажа конструкције. Више од 90 одсто свих потребних делова је стигло у Басен, а за нешто више од месец дана очекује се почетак монтаже електроопреме. Идуће године у ово време очекујемо завршетак пројекта, када ће почети хладне и топле пробе свих металуршких агрегата и њихово тестирање, а крајем године и производња – поручио је Тодоровић.


Наш саговорник поново је поставио и, истовремено, дао одговор на питање шта би било да нисмо имали овај пројекат. – Топионица бакра у Бору била би веома брзо заустављена због аерозагађења, јер Србија мора да поштује законе ЕУ. То би значило отпуштање радника у Басену, али и заустављање развоја прерађивачких погона у Србији. Због свега тога, ми који радимо у РТБ-у и који живимо у овом граду, као и грађани Србије с пуним правом бићемо поносни када „нова топионица“ буде готова и почне да ради.
Како се пројекат приближава коначној реализацији, у комбинату бакра наророчито се разговара о кадровима који ће радити у новом постројењу, па је интензивирана њихова обука и стручно усавршавање. Планирано је да се обука изведе у два дела – теоретски, за који ће бити позвани најеминентнији предавачи са Техничког факултета у Бору (металургија бакра) и Технолошко-металуршког факултета у Београду (хемијска технологија „црвеног“ метала).
– Већ две године наши радници се обучавају за енглески језик. Такође редовно одлазе у посете металуршким комбинатима у земљи и иностранству. Ускоро планирамо обилазак погона ватросталне опеке у Словачкој и, као круну свега тога, обуку најбољих полазника у некој топионици у Европи или Северној Америци. Биће обухваћена комплетна лепеза што инжењера што радника, почев од одржавања до непосредне производње. Обезбедићемо и тренажере на којима ћемо имати симулацију рада металуршких агрегата. Стога очекујем њихово потпуно уходавање за највише два месеца, док су се неке топионице у свету уходавале шест, па и девет месеци – оптимистички закључује Тодоровић.