Бобан Тодоровић, директор ТИР-а, о „новој топионици“

Врхунски и еколошки и економски пројекат

 

Топионица која сада ради има искоришћење „на сумпору“ од 55-60 процената, док ће будућа имати 98,50. – Захваљујући само већем металуршком искоришћењу (98 одсто), Басену ће остајати око 5.000 тона „црвеног“ метала годишње, што је, по садашњим ценама, око 35 милиона долара. – Досад уговорени радови „тешки“ 223 милиона евра. – Овај пројекат ствара повољне услове и за развој других грана металургије. – Планирана интензивна обука и стручно усавршавање кадрова за рад у „новој топионици“

ТИР. – Међу развојним програмима Топионице и рафинације бакра, али и целог Рударско-топионичарског басена Бор, централно место свакако заузима Пројекат реконструкције топионице и изградње фабрике сумпорне киселине за који Бобан Тодоровић, директор ТИР-а, каже да је врхунски еколошки и врхунски економски пројекат. Еколошки због тога што топионица која сада ради има искоришћење „на сумпору“ од 55-60 процената, док ће будућа имати 98,50 одсто. То значи да ће се производити 400.000 тона сумпорне киселине која ће се прерађивати у Прахову, Шапцу или користити на неки другии начин. Топионица ће радити у складу са најстрожим еколошким законима који владају у Европи и у САД. Емисије сумпор-диоксида које су дозвољене у Европи (350 мг по нормалном кубном метру ваздуха) важиће и за топионицу у Бору.
–Имаћемо стални мониторинг и контролу ваздуха и одговараћемо за свако прекорачење емисије овог гаса. Међутим, загађење из садашње топионице не потиче само од СО2. Новим пројектом „збринућемо“ и све отпадне воде из металуршких агрегата. Воде које излазе из конвертора и флеш-пећи биће третиране, из њих издвојен бакар и одлазиће на депоније које ће бити направљене у складу са законима Републике Србије. Пречишћена вода из овог пројекта користиће се у флотацији у Бору или за хлађење топионичке шљаке – истиче Тодоровић.

Оцену да је реч и о врхунском економском пројекту челни човек ТИР-а поткрепљује следећим аргументима. Садашње искоришћење „на металу“ је 93, док ће у „новој топионици“ достићи 98 одсто. Када би се новим поступком прерадило 400.000 тона концентрата бакра (са просечним садржајем од 20 процената), захваљујући само већем металуршком искоришћењу, Басену би остајало око 5.000 тона „црвеног“ метала годишње. По садашњим ценама, то је око 35 милиона долара, што значи да ће се ова инвестиција у металургију вредна 223 милиона евра, веома брзо исплатити „враћањем“ новца кроз металуршко, искоришћење „на злату и сребру“, као и већу продукцију сумпорне киселине.
Током производње бакра у новом пројекту ослобађа се око 40 тона паре, притиска 60 бара, која ће се користити за рад металуршких агрегата. Осим тога, планирана је куповина и турбо-генератора који ће производити електричну енергију – око два мегавата на сат, што је једна петина од укупне количине потребне за рад свих металуршких агрегата (10 мегавати). Реч је о „чистој“ енергији која ће се веома брзо отплатити. Тодоровић додаје да је то још једна обавеза Басена у оквиру пројекта за коју је већ урађена физибилити студија.
– Досад уговорени радови „тешки“ су 223 милиона евра. Ова сума подразумева нову топионицу, нову фабрику сумпорне киселине, нову енергану, постројење за третман отпадних вода, нову флотацију топионичке шљаке, возила за превоз и лонце за њено хлађење, као и низ потребних инсталација. Да бисмо цео пројекат завршили што пре, одлучили смо да кренемо у „преправку“ ових „пратећих“ пројеката. Уз помоћ колега са Технолошко-металуршког факултета у Београду, реализујемо реконструкцију старог постројења за пречишћавање отпадних вода, а радимо и други – флотацију шљаке. Овај пројекат ствара повољне услове и за развој других грана металургије, посебно прераде бакра. Ово тим пре што у прерађивачким погонима у Србији има више од 10.000 запослених. Планирамо да се определимо за производњу профила, спојева и других ливачких производа који могу имати прођу у земљи, па и у иностранству – наглашава директор ТИР-а.
Наш саговорник поново је поставио и, истовремено, дао одговор на питање шта би било да нисмо имали овај пројекат. – Топионица бакра у Бору била би веома брзо заустављена због аерозагађења, јер Србија мора да поштује законе ЕУ. То би значило отпуштање радника у Басену, али и заустављање развоја прерађивачких погона у Србији. Због свега тога, ми који радимо у РТБ-у и који живимо у овом граду, као и грађани Србије с пуним правом бићемо поносни када „нова топионица“ буде готова и почне да ради.
Како се пројекат приближава коначној реализацији, у комбинату бакра наророчито се разговара о кадровима који ће радити у новом постројењу, па је интензивирана њихова обука и стручно усавршавање. Планирано је да се обука изведе у два дела – теоретски, за који ће бити позвани најеминентнији предавачи са Техничког факултета у Бору (металургија бакра) и Технолошко-металуршког факултета у Београду (хемијска технологија „црвеног“ метала).
– Већ две године наши радници се обучавају за енглески језик. Такође редовно одлазе у посете металуршким комбинатима у земљи и иностранству. Ускоро планирамо обилазак погона ватросталне опеке у Словачкој и, као круну свега тога, обуку најбољих полазника у некој топионици у Европи или Северној Америци. Биће обухваћена комплетна лепеза што инжењера што радника, почев од одржавања до непосредне производње. Обезбедићемо и тренажере на којима ћемо имати симулацију рада металуршких агрегата. Стога очекујем њихово потпуно уходавање за највише два месеца, док су се неке топионице у свету уходавале шест, па и девет месеци – оптимистички закључује Тодоровић.