Година која ће се памтити по новој топионици

Топионичари дали 55.000 тона анодног, електролизери 44.000 тона катодног бакра, а „сумпораши“ 200.000 тона киселине. – Остварен циљ пројекта – емисија сумпор-диоксида на топионичком димњаку од 125 ппм-а по кубном метру и чисто небо над Бором. – ТИР ће годину завршити са негативним финансијским салдом због велике количине „заробљеног“ бакра у недовршеној производњи. – У 2016. металурзи предвиђају да прераде 400.000 тона концентрата и продукују 80.000 тона катода и 350.000 тона сумпорне киселине

Бобан Тодоровић, директор ТИР-а, о производно-финансијским резултатима предузећа у 2015. и  плановима за 2016.ТИР. – Оно по чему ће се памтити ова година јесте старт нових пирометалуршких постројења, њихово уходавање и, из месеца у месец, остваривање све бољих производних резултата. У новембру је просечна дневна продукција анодног бакра износила 130 тона, у децембру 190 тона. Овај скок постигнут је захваљујући већој радној и технолошкој дисциплини која се, такође, стално „пењала“ на све виши ниво. То ћемо наставити и у наредном периоду, пошто нам је циљ у јануару 200 тона анода дневно, у фебруару 210 тона.
Овако је Бобан Тодоровић, директор ТИР-а, почео оцену производно-финансијских резултата металурга у 2015. Топионица је од почетка године примила око 326.000 тона влажног концентрата бакра, са 58.000 тона „црвеног“ метала: 22.5000 тона из Рудника „Велики Кривељ“, 10.500 тона из РБМ-а, 8.600 тона из Бора (Јама, шљака), а остатак из увозне сировине. Радиле су две технолошке линије – стара, која је први пут заустављена 15. априла и поново стартовала 12. маја (други пут стала 31. октобра), и нова (од 20. априла). Прерађено је 380.000 тона влажне шарже и произведено око 55.000 тона анодног бакра.

Електролиза ће крај 2015. дочекати са 44.000 тона катода. У години која је на измаку инвестирано је преко 50 милиона динара у оспособљавање погона за пријем нових количина анода. ФСК ће у књигу за 2015. убележити биланс од близу 200.000 тона сумпорне киселине.
Производни рапорт прерађивачких погона гласи: 6.000 тона дипформинг-жице и 1.550 тона ливничких производа. У ФБЖ-у се почетком децембра „ушло“ у плански ремонт агрегата ради њиховог безбеднијег рада. Поново се ради техно-економска анализа увођења нове технологије ливења бакарне жице по УП ЦАСТ поступку, као и покушај „оспособљавања“ синтерметалуршких производа, како би били конкурентни онима из увоза. Због ниских цена метала и мале тражње на тржишту, Нова ливница је стајала претходна три месеца. Радила је само Ливница фазонских одливака која производи делове за басенске погоне. Прерада метала „држала“ се свог стандардног програма (арматуре, вентили, кућишта за водомере).
У новој Енергани производе се, у просеку, 24 тоне паре на сат која се користи за потребе технолошког поступка у новој топионици, као и за грејање процеса у Електролизи и другим погонима. Истовремено се доказују параметри продукције електричне енергије (ово постројење треба да даје мегават и по струје на сат). Транспорт ТИР-а је превезао све расположиве количине робе (концентрат бакра, шљака). У овом услужном погону приметна су побољшања која се огледају у ефикаснијем и јефтинијем превозу.

Најпре екологија, па економија

Директор ТИР-а истиче да је, након заустављања старе топионице на Светски дан чистог ваздуха, он у Бору управо такав – чистији него у многим другим градовима у Србији! Иначе, иако пензионисана, стара „дама“ се конзервира. У току је плански ремонт (чисти се прашина индустријским усисивачем, копа се купка у старој пламеној пећи). Комплетна ватростална опека је стигла, па ће захват ускоро обавити сами топионичари, док остали подизвођачи праве делове за агрегате у РЈ пржења и топљења.
Приликом избора технологије РТБ је велики значај придавао најпре екологији, а потом економији, првенствено због тога што смо желели да спречимо дугогодишњу емисију сумпор-диоксида над Бором. Остварили смо циљ пројекта – а то је емисија СО2 на топионичком димњаку од 125 ппм-а по кубном метру. Служба за екологију ТИР-а добро обавља свој посао. „Збринуте“ су отпадне воде из нове топионице, као и из Електролизе. Наставићемо „вађење“ и валоризацију корисних компоненти (пластике, дрвета, стакла) за које проценимо да су економски исплативе – нагласио је Тодоровић.
Наш саговорник подсећа да је током претходне три и по године, колико је трајала реализација пројекта „нова топионица“, забележена само једна лака повреда на раду. Нажалост, недавно су се десиле две тешке повреде запослених у новом постројењу. – Оно чиме пословодство није задовољно јесте стање безбедности на раду. Недисциплина радника и неефикасност служби које треба да обављају контролу и обуку људи у складу са новонасталом ситуацијом довеле су до повећаног броја повреда. Настојаћемо да се то више не понови и посветићемо још већу пажњу овој области. Деловаћемо стимулативно, едукативно, наставићемо обуке, предавања, ригорозне контроле. Појачаћемо и присуство људи из служби за БЗНР, а биће пооштрене мере безбедности и контрола присуства на послу.

Финансијска негатива

Ову годину ТИР ће завршити са негативним финансијским резултатом. Главни разлог јесте стварање великих количина богатих хладних материјала у периоду уходавања новог металуршког постројења (што је неминовно у оваквој врсти производње) у којима је остало много „заробљеног“ бакра. Наредне године настојаћемо да прерадимо све хладне бакроносне материјале и „вратимо“ их у аноду а затим у катоду, што ће донети и позитиван финансијски салдо – истакао је директор ТИР-а.
Списку најважнијих задатака предузећа на чијем је челу у 2016. Тодоровић додаје прераду 400.000 тона концентрата, производњу 80.000 тона катодног бакра и 350.000 тона сумпорне киселине. – Наш циљ није само да се идуће године приближимо планираној продукцији 80.000 тона катода, него ћемо уложити све напоре да је током наредних и повећамо. Такође, тежимо да цена коштања „црвеног“ метала буде што нижа. Најбољи резултати у штедњи постижу се остваривањем предвиђене производње и покушајима да се биланси што више приближе планираним вредностима, а свако постројење треба „водити“ тако да буде упослено најмање 90 одсто годишње.
Тодоровић је на крају разговора свим запосленима у ТИР-у и РТБ-у, грађанима Бора, Мајданпека и мештанима околних села пожелео срећну 2016. годину, уз много доброг здравља њима и њиховим породицама.

Погледајте још...

Оставите коментар