Да све функционише како ваља

 Како пословођа Далибор Николић „води домаћинство“ у делу Електролизе

 

Трудимо се да будемо прави колектив где свако сваком помаже. Овде су радна и технолошка дисциплина одувек биле на високом нивоу – каже Далибор. – Чак и са старом опремом уклапамо се у планиране нормативе потрошње електричне енергије који су прописани за много новије технологије. – Наши радници су заиста добри, пожртвовани, труде се да штеде, почев од струје, која је овде основни енергент, па до потрошног материјала

ЕЛЕКТРОЛИЗА. – Полазни листови краном су допремљени изнад каца. Четворица-петорица баш млађаних електролизера, још увек ручно, спуштају их у каде и процес електролитичке рафинације бакра почиње. Све то будно мотри Далибор Николић, пословођа Електролизине РЈ за производњу катодног бакра, поготово што су новајлије у погону недовољно искусне, а и посао је физички напоран. Далибор то одлично зна и памти, јер је током свог 22,5 године дугог радног стажа извесно време и сам био на њиховом месту. Борско дете (рођен 28. јануара 1972.), након завршетка средње машинске школе, јула 1996. запослио се у Електролизи. За све године проведене у овој радној јединици, одакле излази блиставо црвена борска катода са четири деветке, „затворио је круг“ од најнижих до највиших радних места. Прешао је Далибор дуг пут од извршиоца на свим овдашњим пословима (скидач полазних листова, електролизер), преко предрадника, сменског контролора, сменског надзорника, до пословође (од јуна 2002.).
Када смо га замолили да нам објасни шта све подразумева посао пословође, Даци, како га сви овде зову, стручно и концизно је рапортирао: планирање месечне производње (у сарадња са инжењерима), као и распореда група и термина када ће и у којој количини „црвени“ метал да „изађе“ из погона, организација људства, њихово распоређивање на радна места, благовремено требовање и набављање потрошних средстава. Онда схватисмо да је пословођа неко ко треба да управља свим овим процесима како би све функционисало како ваља – дакле менаџер радне јединице. Или, боље речено (на српски преведено) газда, домаћин куће.
– Услови су тежи него раније, најпре због мањка људи. Пре 13 година у електролитичкој рафинацији било је 270 радника, а данас их је 125 са надзорно-техничким особљем (пословођа, технолог, инжењери и сви извршиоци). Производња је већа него у то време – дајемо 4.000 до 4.500 тона катодног бакра, у просеку, месечно, ишли смо и преко 5.000, близу 6.000, док се тада дешавало да останемо на две групе ћелија које раде. Зато су људи сада оптерећенији, њихов ефективни рад је много већи јер морају да обављају више послова. Организација не може много да се промени, али покушавамо да то надоместимо тако што стално разговарамо са њима, објашњавамо им ситуацију и, ако треба, улијемо наду да ће доћи боља времена, да имамо савремен однос са сваким извршиоцем, да будемо колеге, у правом смислу те речи, без обзира на то који посао човек обавља. Трудимо се да будемо прави колектив где свако сваком помаже. Овде су радна и технолошка дисциплина одувек биле на високом нивоу – наглашава Далибор.

Наш саговорник је посебно хтео да истакне како ова радна јединица има заиста добре инжењере у производњи – руководиоца производње Љубишу Стаменковића и технолога Бети Делић – „људе који знају свој посао и који се заједно са нама максимално труде да прискоче у свакој тешкој ситуацији“, на шта је Бети додала да су – одлична екипа. Ни управник Електролизе Драган Јовановић није штедео речи хвале за Далиборову марљивост на радном месту.
– Отежавајућа је околност што морамо да радимо застарелом опремом и технологијом. Осим у текуће одржавање опреме, овде се годинама мало улагало. Примера ради, „срце“ рафинације је произведња полазне катоде на Оутокупму, у жаргону званој финској машини, која потиче из 80-их година прошлог века. Максималним пожртвовањем служби одржавања, али и свих из погона, она и данас функционише без већих проблема. Са друге стране, све послове морамо да обављамо ручно, на „о-рук“, што је, поред савремених технологија, апсурдно у 21. веку. Зато нам безбедност радника додатно отежава организацију. Сваки радник је драгоцен и одмах се осети његово одсуство, уколико се евентуално повреди или разболи. Наши радници су заиста добри, пожртвовани, труде се да штеде, почев од електричне енергије, која је овде основни енергент, па до потрошног материјала. Најбољи начин да се уштеди струја јесте да има што мање кратких спојева, да се што квалитетније обавља посао, да се рационално троши и за осталу опрему, да сијалица не гори на сектору где тренутно нема посла… Настојимо да стално утичемо на то да људи схвате како све то иде из наших џепова. Чак и са старом опремом уклапамо се у планиране нормативе потрошње електричне енергије који су прописани за много новије технологије – поносан је пословођа РЈ за производњу катодног бакра.
С правом је желео да се похвали још неким детаљима из свог „газдинства“ – припремама за већу производњу катода по завршетку нове топионице које су овде почеле када и њена изградња. Тако је скоро потпуно оспособљена хала један, односно стара електролиза (кров сређен, па више не прокишњава) која није радила претходних 13 година. По Николићевим речима, она у веома кратком року може да се припреми и пусти у рад (470 ћелија на располагању). Поређења ради, у новој електролизи има 664 ћелије, а тренутно је упослено 448. У претходном периоду обављен је захват у шестом циркулационом колу, чиме је повећан капацитет нове хале, и тај сектор је почео да се користи пре пет-шест месеци. Такође су замењени подови и киселоотпорна подлога. У претходне три године сопственим идејама и технолошким могућностима, без већих улагања, кренули су у одбакривање отпадних вода електровининг поступком и, на тај начин, успели да „задрже“ одређене количине бакра које, као хладни материјал, враћају у Топионици на поновну прераду.