Док је памети биће и укрштеница

Током скоро полувековне енигматске каријере сарађивао је са преко 50 листова у којима је објављено 6.000-8.000 његових радова. – Енигматика је мој хоби, али, пре свега, занимљива поука, забава, провера знања и релаксација од свакодневног посла и пратећих брига – поручује Крста. – Поносан на своју библиотеку енциклопедија и речника са 535 наслова.
Укрштеница аутора Крсте Иванова, врсног енигмате из Бора, коју ћете и овог пута сигурно радо решавати, 194. је по реду објављена у нашем листу (прва је „осванула” у „Колективу” првог фебруара 1994. године).

Суштина његових животних интересовања сажето је представљена у Лексикону српских енигмата, где о њему пише: „дипломирани инжењер рударства, веран Рударско-топионичарском басену Бор”, а одмах потом и „значајан пропагатор српске енигматике, разноврстан и квалитетан аутор”, што најбоље илуструје две нераскидиве целине његове личности.
Крста је рођен 1946. године у Банском Долу крај Димитровграда. Након досељења у град бакра, завршио је Средњотехничку рударску школу и дипломирао на Техничком факултету. Запослио се 1975. на Површинском копу Бор и цео радни век, 35 година и четири месеца, провео је у РББ-у на различитим пословима. Почео је у техничкој припреми, затим је био сменски инжењер, руководилац примарног дробљења у „Великом Кривељу”, радио у службама инвестиција и развоја, заштите на раду и ИСО стандарда РББ-а. Од августа 2009. је пензионер.
Више од хобија
Можда је судбина хтела да на рођењу добије име Крста (асоцира на укрштање) и тако му одредила највећу пасију у животу која са несмањеном жестином траје од 1963. до данас. У свет енигматике увео га је, као ђака – основца, његов први комшија Јован Савић са којим је свакодневно решавао укрштене речи из дневних новина, исецао их, а у наредном броју проверавао колико су били успешни. Укрштенице су га толико заокупиле да је и сам почео да их саставља. И онда је дошао тај незаборавни тренутак 1963. године, када му је средњошколски лист „Млади техничар” објавио прву укрштеницу. Од прве ђачке до прве објављене у енигматском листу (10. новембра 1966. у „Енигми”) прошле су још три године писања, брисања и трагања. Његове укрштенице, испуњалке, клинови и пирамиде, магични ликови почели су да се појављују у бројним листовима (досад је објавио 6.000-8.000 мрежастих загонетки). Освојио је и прегршт награда на конкурсима и такмичењима, а од 1973. учествовао је на свим (само једном изостао) сусретима енигмата Југославије, а сада Србије. Један је од оснивача Енигматског клуба „Бор” и његов вишеструки председник.
-Досад сам сарађивао, и то још увек чиним, са преко 50 листова. Моје име у „Енигматици”, „Разбибризи”, „Енигми”, „Еуреци” месечно се појављује више од 300.000 пута. Данас сам сигурно међу водећим енигматама у Србији, како по квалитету тако и по броју састављених/објављених радова, наравно из „главе”. Много мојих колега користи компјутер, али ја нисам присталица такве комерцијалне енигматике. Она је мој хоби, али, пре свега, занимљива поука, забава, провера знања и релаксација од свакодневног посла и пратећих брига. Док ме држи воља и памет у пензионерским годинама, биће и укрштеница – обећава Крста.
Ризничар свезнања
Почев од записивања мање познатих речи, како би му биле при руци приликом решавања, Крста је схватио да није могуће ни правити добре и веће укрштенице без речника и енциклопедија. У то време није било таквих помагала, па се зарекао да ће од прве плате обавезно купити „Вујаклију”. И тако је почело попуњавање његовог лексичког фонда, а он је временом постао несвакидашњи колекционар овог научног материјала велике културне вредности. Крстина речничка библиотека, која располаже са 535 наслова (79 енциклопедија, 68 лексикона, 102 речника, 21 лексикон-речник страних речи и израза, 26 правописа, 62 географска атласа, водича, карата…), права је ризница свезнања. Посебно је поносан на најстарију – „Народну енциклопедију” Стојана Станојевића из 1925/29. и општу енциклопедију „Свезнање” из 1937. године. Поседује и руске, енглеске, француске, бугарске и финске лексиконе.
– Вероватно имам најбогатију збирку енциклопедија и речника у Србији, као мало која библиотека. Нема пара за које би их продао. Не знам да ли је Гинис забележио рекорд из ове области, а ја свима „бацам рукавицу” ко има више – поручује Крста.