Енергана као верно огледало нових металуршких процеса

Снабдева и штеди

Од првог јуна 2016. до сада од вишка паре, захваљујући турбини, остварен бенефит од безмало пола милиона евра – каже Бобан Њагуловић. – Осим што погонима допрема декарбонизовану, даминерализовану и напојну воду, Енергана и двоструко користи пару која настаје хлађењем гасова у Топионици и Сумпорној. Обарајући њен притисак она производи десетак процената месечних потреба нове Топионице за електричном енергијом а топлоту паре користи и за рад сушача шарже, догревање мазута, електролита у рафинацији…
ТОПИОНИЦА. – Енергана је један од пратећих погона нове Топионице и Фабрике сумпорне киселине са основном функцијом да обезбеди енергенте за процесе у њима, као и да преузме све енергофлуиде који се стварају и ослобађају током производње бакра. Потом их даље усмерава, са одговарајућим параметрима, на места где су потребни. Тако је за овај мали погон (лоциран испред нове Топионице, до кога, и од кога, воде снопови цевовода и каблова, везана производња тзв. ДеКа-воде (декарбонизована) која се користи као расхладни и процесни флуид у Топионици и Сумпорној, односно у постројењу за пречишћавање гасова флеш-пећи (тзв. скруберу). Та вода, ослобођена састојака који стварају, како би народ рекао наслаге бигра, уједно је полупроизвод који се даље прерађује у тзв. ДеМи-воду (деминерализовану или дестилисану) којом се допуњава примарни систем хлађења флеш-пећи и надокнађују сви губици тзв. напојне воде.
–Капацитет наше линије ДеКа-воде је 130 кубних метара на сат – каже Бобан Њагуловић, руководилац енергетике ТИР-а. – Међутим, производи се онолико колико је потребно процесу. Капацитет линије ДеМи-воде је 10 кубних метара на сат, што такође задовољава наше потребе, а у случају неког застоја у новој Енергани, можемо се снабдевати и из старе. Основна сировина за једну и другу је вода која стиже из Борског језера.
Сав вишак топлоте из топионичких гасова, објаснио нам је Њагуловић, посредством котла-утилизатора преводи се у сувозасићену пару притиска 60 бари и температуре 275 степени. Та пара се доводи у Енергану, као и она из два котла-утилизатора на заједничком парном бубњу нове Фабрике сумпорне киселине која је пртиска 20 бари а температуре 218 степени. – Пара из Топионице иде у први степен „Сименсове“ турбине где се њена снага искористи за производњу електричне енергије, а притисак са 60, обори на 20 бари – каже Њагуловић. – Тој пари од 20 бари додаје се и пара која се производи у Сумпорној, па вишак који не иде на сушач шарже, грејање мазута, догревање воде у самој Енергани, иде на турбину ниског притиска где се обара на 3,5 бара, а онда шаље у стару Енергану и загрева воду коју Електролиза користи за грејање електролита. На тај начин пара се двоструко користи. Обарајући притисак користимо њену снагу за струју, а топлоту за сушење шарже и догревање електролита.
Капацитет „Сименсове“ турбине је мегават и по електричне енергије на сат, али основна функција Енергане није производња струје, већ обезбеђивање декарбонизоване, деминерализоване и напојне воде за котлове, као и свега осталог што је неопходно за рад нових постројења, напомиње наш саговорник: – Зато су у Енерагни и напојне пумпе и припрема воде – догревање, дегазација и дистрибуција – а турбина је само додата да би се максимално искористило, а не испуштало у атмосферу оно што имамо из нових металуршких процеса. Пошто нас закон не препознаје као произвођача тзв. “зелене” енергије ми не можемо да је продајемо, нити нам је то потребно, јер за онолико колико је произведемо за толико мање купимо струје од ЕПС-а. Када је реч о бројкама могу да кажем да је Енергана баш право огледало рада нове Топионице и Фабрике сумпорне киселине. Јер, преко струје можемо да видимо колико имамо вишка топлоте и како тече процес. Ако турбина стално ради онда су нам процеси устаљенији и систем добро ради. Количина топлоте која се ослобађа зависи од улазних сировина и још много тога у металургији, али су Енергана и турбина огледало нашег рада.
Подсећајући да је Енергана почела уходавање 19. маја 2016. а званично стартовала првог јуна, Њагуловић наводи да је за половину те прве године произведено 3.341,9 мегаватсати електричне енергије, да је за целу 2017. дато 3.106,7 а за девет месеци ове године металуршким постројењима испоручено је 2.427 мегаватсати. Ако је цена мегаватсата која се плаћа ЕПС-у педесет два-три евра (септембра је била 53,9 евра), може се рећи да је од првог јуна 2016. до сада, захваљујући турбини, остварен укупан бенефит од 470.406 евра. Процентулно гледано, Енергана произведе десетак одсто месечних потреба нове Топионице за електричном енергијом.
На количину енергије утичу сами процеси, па је тако за целу 2016. годину у Топионици и Сумпорној произведено 156.714 мегаватсати топлотне енергије, 2017. године 129.712 а за девет месеци ове 93.180. Управо од те топлоте се током хлађења агрегата ствара пара чија се снага турбином претвара у струју. Када је производња топлотне енергије била највећа (а то је 2016.) била је и највећа производња електричне енергије. Бројке показују да је Енергана те године произвела и доставила погонима око 230.00 кубика процесне ДеКа-воде, што за пречишћавање гасова на скруберу, што за потребе Топионице. Прошле године то је било 225.000 кубика, а за девет месеци ове 168.000. Када је реч о деминерализованој води 2016. је произведено 34.944 кубних метара, 2017. године 31.071 кубик, а ове 27.040 кубика.
–Рад нове Топионице и Фабрике сумпорне киселине, као и бројке које сам навео, потврђују да је Енергана одлично радила – наглашава Њагуловић. – Испуњавала је своје задатке и није било тренутка када није могла да обезбеди онолико енергофлуида колико је потребно за процес или да их преузме из њега. И у наредном периоду, када се очекује већа прерада концентрата, она ће за почетак моћи да задовољи те потребе, али постоје услови и за ширење њених могућности зависно од капацитета на које се одлучи стратешки партнер.