Геолози РТБ-а Бор потврдили нових 4,5 милиона тона руде у Јами

Добра руда у повољној зони

Прве анализе рудног тела „Т3“ указују на 3,5 милиона тона руде са 0,71% бакра и 0,3 грама злата по тони и око милион тона са 1,15 одсто бакра и 0,4 грама злата. Ова руда је изнад 17. хорозонта, веома је повољна за експлоатацију, а наставља се и испод овог нивоа. – На периферији лежишта „Борска река“ набушене четири перспективне зоне. – Настављено бушење у Малом Кривељу, у току доистраживање кривељског копа, започета теренска истраживања у околини Минићева
РББ. – Сектор за геологију Рудника бакра Бор истражује у експлоатационом пољу Бор – Кривељ, како са површине тако из јаме, и у два истражна поља: једно је код Малог Кривеља, које ће истраживати и наредне три године, а друго је ново истражно поље, од Минићева према Новом Кориту (српско-бугарска граница) за које су истражна права добијена априла ове године. У јами су настављена истраживања рудног тела „Т3“ и како сазнајемо од Трајче Тончића, руководиоца Сектора за геологију РББ-а, током прошле године у овој зони је, са 15. хоризонта, избушено девет бушотина укупне дужине 1.700 м. Ове године, са 17. хоризонта, избушено је још осам бушотина дугих укупно 1.500 м и све су позитивне. Њима је лоцирано рудно тело „Т3“ са две зоне.
–Према првим анализама – каже Тончић – у првој зони са 3,5 милиона тона руде садржај бакра је 0,71 одсто, а у другој са око милион тона он је 1,15 процента. Међутим, у обе је повећан садржај злата од 0,3 до 0,5 грама по тони тако да ће, кад се прерачуна еквивалент „на бакар“, садржај у првој зони бити око 0,92% а у другој 1,43%. Ова руда је изнад 17. хоризонта и веома је повољна за експлоатацију, пошто је у близини дробилице. Истраживање овог подземног простора изнад 17. хоризонта настављамо да бисмо до марта следеће године завршили елаборат о рудним резервама и оне што пре ушле у пројектну документацију, у биланс резерви за откопавање наредних пет-шест година.
Ове зоне нису потпуно истражене и може се очекивати повећање количина по окончању израде истражног ходника (200 м) према рудном телу „Д“, али се битне промене у садржаја не очекују. Минерализација се наставља и испод 17. хоризонта, према деветнаестом, али ће се тај део истраживати догодине по сагледавању резерви изнад 17. хоризонта. У бизнис-план РТБ-а већ су „убачена“ три милиона тона руде са овог простора, а већ се зна за два милиона тона из рудног тела „Д“ (са 0,92% бакра) и великим изгледом да и те резерве буду повећане.
Моћним новим бушилицама истраживан је, са површине, и обод лежишта „Борска река“ које је на великој дубини. Од девет бушотина четири су позитивне и њима су откривене нове рудоносне зоне малог интервала – до 10 метара – али је садржај бакра од два до три одсто, злата око 0,5 грама, а сребра два грама по тони. – Ове четири зоне су перспективне за даља истраживања и ми ћемо на јесен, кад завршимо радове по ободу кривељског копа, доистражити овај део и са површине и из јаме. По мојим прогнозама највероватније се ради о малим рудним телима издуженог, сочивастог облика сличних рудном телу „Т1“ са садржајима бакра од два до три одсто. Али, њихову величину, пружање и дубину залегања тек ћемо истраживати – каже Тончић. – И она су у нивоу 17. хоризонта или нешто испод.
Истражује се и у центру села Мали Кривељ где је прошле године урађена бушотина од 800 м која је позитивна готово од саме површине, од осмог метра, а садржај бакра је 0,35%. Нова бушотина стигла је до 850 м и она је такође сва у руди, с тим што садржај бакра варира и наниже и навише. Источно од Малог Кривеља, на локалитету Субовац, такође се истражује и ту је прошле и ове године урађено пет бушотина од којих су две последње позитивне са интересантним интервалима минерализације близу површине (на 30 до 40 м). До краја године овде следи још пет-шест бушотина како би се евентуално лоцирала орудњена површина интересантна за експлоатацију.
Започета су и тромесечна експлоатациона истраживања источног и североисточног обода површинског копа „Велики Кривељ“. Према плану треба да се уради 29 бушотина, односно 4.960 метара, међутим десетак бушотина сигурно ће изостати због тога што се налазе у зони откопавања и геолози неће имати приступ тим локацијама. – У поменутој зони на профилима има доста неистраженог простора где очекујемо повећање рудних резерви у делу који није планиран за експлоатацију. Биће добро ако се тако нешто догоди – каже Тончић.
Басенски геолози започели су и теренска истраживања у новом истражном пољу Минићево – Ново Корито. Пројектом је предвиђено да се у првој години (до маја 2015.) обаве сви теренски радови, геолошка карта и евидентирају зоне за геохемијска испитивања на основу којих би се одредила места за бушење током наредне две године. За сада мало тога може да се каже, али на основу онога што се може видети на геолошким картама тамо постоји више типова стена које могу бити носиоци кварцних жица са златом (тзв. плагиогранити) или бакра као у Бору. У седиментима код Ошљана има појава које указују и на угаљ. Имајући у виду све ове послове Тончић наглашава да се Сектор за геологију суочава са мањком геолога за рад на терену, па се разматра начин превазилажења овог проблема.