И нова Фабрика сумпорне киселине стабилизовала рад

По хиљаду тона киселине дневно

 

Једног дана достигли смо и 1.201 тону, чиме смо доказали да можемо остварити реални годишњи капацитет фабрике од 400.000 тона – рекао је Зоран Алексов, управник ФСК-а. – Највеће уштеде у потрошњи нормативног материјала постижу се када фабрика ради стабилно и непрекидно. – Недостају обучени радници, поготово руковаоци, јер водити овако сложену фабрику није нимало лако

ФАБРИКА СУМПОРНЕ КИСЕЛИНЕ. – Доказивање параметара рада новог пирометалуршког постројења, после Топионице и друге неодвојиве карике у овом ланцу – Фабрике сумпорне киселине – показало је да све иде својим током и да су сваког дана све бољи – оцена је Зорана Алексова, управника ФСК-а. Он је најпре подсетио на пожар који се догодио на мокром електрофилтеру неколико дана након старта нове фабрике. „Сумпораши“ су од марта до краја 2015. успели да стабилизују производњу, тако да су у децембру забележили највећу месечну продукцију у минулој години (27.026 тона) и најмању месечну потрошњу дизел-горива (16.400 литара). Тренд стабилног рада и добрих производних резултата наставили су и ове године – у јануару су дали 22.013 тона, а у фебруару 26.950 тона.
– План за прва два овогодишња месеца био је 1.000 тона киселине дневно, а производили смо, у просеку, преко 1.000 тона. То говори да смо, углавном, пратили, па и премашивали предвиђене количине. Једног дана достигли смо и 1.201 тону. Иначе, реални годишњи капацитет фабрике је 400.000 тона киселине. За ту годишњу производњу неопходно је давати 1.220 тона дневно. Ми смо, дакле, доказали да можемо остварити планирану годишњу производњу. Иначе, за ову годину је предвиђена производња 350.000 тона киселине (око 1.000 тона дневно) – рекао је Алексов.

Наш саговорник поносно додаје да нема залиха киселине на складишту јер се сва количина која се произведе током месеца одмах и отпреми традиционалним купцима. Највећи је Еликсир Шабац коме је РТБ допрема својим вагон-цистернама. Ту су и купци из иностранства (Румуније, Бугарске, Грчке) који својим камионима одвозе борску сумпорну киселину.
Управник овог погона, који се увек труди – и успева – да успешно прати Топионицу, сматра да су постројења „стављена у нормалу“ када је реч о опреми. – Доста је урађено и замењено свуда где је „шкрипало“. Ово се односи и на Топионицу и на ФСК. Уклапамо се у планске застоје у Топионици (једном месечно) и тада отклањамо овдашње недостатке. Санирали смо поједине делове, инсталације, цевоводе, пумпе, вентиле, да би фабрика у потпуности била спремна за рад. У већини случајева досад смо то радили због превентиве, тзв. превентивно одржавање. У суштини немамо већих проблема са опремом, односно великим агрегатима (дуваљка, грејач, торњеви, пумпе). Сумпорна је, као и топионица, такав погон да једна ситница, и најмањи део опреме, може да заустави комплетан процес без обзира на то колико се трудимо да све буде исправно. На срећу, то се досад није десило и настојимо да до тога и не дође.
Алексов посебно истиче да је најбољи вид штедње у Фабрици сумпорне киселине када она ради стабилно и непрекидно. То, практично, значи да се онда постижу велике уштеде у потрошњи нормативног материјала по јединици производа, а највећа је „на дизел-гориву“ које се користи за догревање контактног реактора. Ситуација је другачија код осталих норматива (електрична енергија, вода). – На потрошњу струје не можемо много да утичемо, првенствено на велике агрегате (дуваљка која највише „вуче“, пумпе) јер раде нон-стоп и велики су потрошачи. Донекле можемо да утичемо на потрошњу воде. Треба штедети, али не на уштрб технолошких параметара који морају бити у пројектованим границама. И набавка резервних делова је један вид штедње, јер не можемо сигурности ради да накупујемо све, него само виталне делове који најчешће страдају.
Доскора је у ФСК-у било 90 радника, али је, по речима управника, мањкало бар још двадесетак. Пошто су се „мало покрпили“ премештањем оних из других погона ТИР-а, па их има 110. Дошли су људи разних струка, а овде су потребни другачији профили (металурзи, хемичари). Сада је потребно да се ови радници што пре обуче за рад у погону Фабрике сумпорне киселине. – Још увек нам недостаје радна снага, поготово руковаоци. Примера ради, ови који сада раде у контролном центру, ем их је недовољно, ем су то радници који нигде нису ишли на обуку нити су видели неку другу фабрику тог типа. А, водити овако сложену фабрику није нимало лако. Треба озбиљно приступити и знати доста ствари да би притиснуо одређено дугме на компјутеру у одређеном моменту. Сами смо се едуковали, лично сам им доста помогао. И поред свега, добро раде, труде се. Наравно да има још много места за усавршавање, али и искуство чини своје. Могу бравари и електричари то да савладају, али им треба времена за упознавање погона и рад у њему. Мислим да није толико важно које си струке, него лично интересовање за учење и ангажовање. На томе највише радимо, посебно сменски мајстори, нико не чува знање само за себе. Иако је безбедност и здравље на раду поменуо на крају разговора, Алексов тиме не умањује њен значај, већ сматра да ову област треба ставити на прво место. – ХТЗ опрема треба прописно да се користи, наменски и онда ће бити резултата. На тај начин, не само што се штити здравље радника, већ се и штеди. У ФСК-у досад није било повреда на раду, чак ни лакших. Људи се пазе и поштују прописе, надам се да ће бити још боље.