И октобар у кривељској флотацији са преко 2.000 тона бакра у концентрату
Расте искоришћење метала
Управник Саша Милић се нада да ће до краја месеца оно бити преко 83 процента, како је и планирано, а све захвљујући томе што аутоматика и електроника долазе до пуног изражаја, што су сређене све машине, али је и руда нешто богатија и повољнија за флотирање. – Изабрани извођачи, па би ускоро требало да почне изградња колектора за тзв. нулто поље флотацијског јаловишта. – ПМС-постројење на “Церову” стабилније ради него прошлих месеци
ФЛОТАЦИЈА “ВЕЛИКИ КРИВЕЉ”. – Након изградње аутоматских флотационих линија великог капацитета и свега што је учињено на обнови млинова и остале опреме, кривељска флотација из месеца у месец ради све боље. Изводе се последњи преостали, планирани захвати, тако да је управо завршена замена облога на плашту млина са шипкама прве секције. На млиновима са куглама прве и друге секције више нема проблема, док се на пуцање завртњева млина треће већ реаговало поруџбином новог плашта и он ће бити замењен кад стигне у децембру. Ваља рећи да они непрестано раде већ 32 године, па је дошло до замора материјала и један по један се санира.
–За 24 дана октобра прерадили смо близу 570.000 тона руде са кривељског копа и око 130.000 са “Церова” – каже Милић. – Произвели смо 1.450 тона бакра, уз искоришћење које из месеца у месец иде набоље. Сада је око 82 одсто, а надам се да ће до краја месеца отићи на преко 83, како је и планирано, све захваљујући томе што су сређене све машине, што аутоматика и електроника долазе до пуног изражаја, али је и руда нешто богатија и повољнија за флотирање. Отуда је све мањи проблем удовољити захтевима нове топионице у погледу садржаја бакра и сумпора у концентрату.
Управник Милић посебно нагалашава да се безбедности на раду придаје много више пажње, да су уведене строге процедуре и правила рада, кретања кроз погон, одевања и ношења заштитних средстава. Све то је, мимо његових очекивања, наишло на добар пријем код запослених који су, каже, променили начин размишљања, “дисцплиновали се”, а мањи број повреда на раду потврђује да се боље чувају. – У овом погону – каже Милић – није било озбиљних повреда, али је знатан број лакших, типа удара чекића по прсту, клизања и уганућа ноге, упадања креча у око… Приличан је и број запослених на боловању – од двадесет петоро до четрдест троје месечно (просек девет одсто) тако да је сигурнији рад и смањене повреда наш приоритет. Са тим циљем у свакој организационој целини људи задужени за БЗНР између смена држе кратка предавања на којима подсећају запослене на правила безбедности и заштите здравља на раду и свако потписује да је упознат са тим. Имали смо недавно и противпожарну вежбу за случајве какви се могу очекивати у нашем погону. Ових дана очекујемо и интерне провериваче ИСО-стандарда, а у јануару и званичну проверу из ЛОЈД-а.
–Највећа мука сада је око јаловишта – каже Милић. – Тамо смо започели демонтажу релејне пумпне станице да бисмо спасли све што се може спасити, пошто ће она напредовањем јаловишта током наредних шест месеци бити потопљена. Нова трафостаница за напајање пумпи би требало да нам стигне за два и по месеца, а дотле ћемо постојећу релејну заштитити бедемом да бисмо несметано радили. Формиран је и тим који ће водити изградњу новог колектора за тзв. нулто поље флотацијског јаловишта, одређени су извођачи, па би ускоро требало да почне изградња. Рок за завршетак је година дана до када треба да издржимо са постојећим јаловиштем. А да би оно издржало, већ је започето надвишење његове прве и друге бране.Од ремонта две дробилце на Церову, најављеног прошлог месеца, урађен је је онај на терцијалној, док се за почетак радова на примарној чека израда чаура. Стигли су и делови зупчаника којима ће се убрзати његов рад, а тиме и побошљати млевење. Уствари, исправаља се једно изнуђено решење од пре ко зна колико година због којег је млин слабије млео. У ПМС-постројењу је стабилизован и транспортни систем, стигли су делови редуктора, тако да сада стабилније ради него прошлих месеци.
