Јама повећава производњу

После дужег времена „јамци“ откопали преко 50.000 тона руде са 0,8 одсто бакра, а одмакло се и у припремама за улазак у рудно тело „Т3“ са још богатијом рудом. – На кривељском копу стабилно, а хаварија редуктора на “Церову” окрњила месечни домет РББ-а на руди и бакру за 15-ак одсто. – Кривељска и борска флотација подижу часовне прераде ка максималним капацитетима и тако обарају јединичну цену норматива, док их „Заграђе“ стабилно снабдева квалитетним кречом
РББ. – До краја марта у Рудницима бакра Бор рачунају на око 2.200 тона бакра у концентрату, што је у односу на план око 85 процената. Јаловине ће бити још за десетак процената мање (око 70 одсто планиране) и највећи део тих количина уклониће се на кривељском копу. Према речима Видоја Адамовића, техничког директора РББ-а, подбачај на руди и бакру је због „Церова“, односно због хаварије редуктора млина са куглама који је довео до скоро целомесечног застоја тамошње флотације, али и копа. И док је у “Церову” решаван поменути проблем у другим деловима РББ-а добро се радило и то у условима велике штедње. Адамовић је, после дужег времена, посебно задовољан оним што је постигнуто у Јами.
– За 24 дана – каже он – рудари јаме су откопали 40.000 тона руде и пошто дневно дају око 1.700 тона, до краја месеца очекујем укупно преко 50.000 тона руде са 0,8 одсто бакра, односно око 400 тона бакра у концентрату. То је помак вредан пажње имајући у виду да су доскора давали до 1.200 тона месечно. Треба имати у виду да су рудна тела у јами раштркана и подразумевају много опреме да би се руда допремила до централног рудног окна, па у борску флотацију. Зато бих похвалио рударе Јаме за остварење у марту очекујући да овај тренд наставе и наредних месеци како бисмо Јаму што више приближили позитивном пословању. Ово утолико пре што се одмакло у припремама за улазак у рудно тело „Т3“ са просечним садржајем бакра од око један одсто.

У Борској флотацији, где се прерађује та јамска руда као и шљака из нове топионице, марта се такође добро радило. Као и у кривељској и овде је, идући ка максималним капацитетима, повећана часовна прерада, тако да је јединична цена норматива много нижа. Добром раду флотација, а и смањењу трошкова, свакако доприноси и све бољи креч који стиже из “Заграђа” где је производња стабилизована након преласка пећи са мазута на угаљ као погонско гориво. Улагање се исплатило а произведене количине комадног креча дозвољавају да се размишља и о производњи хидратисаног креча. –На кривељском копу до краја марта циљамо 2,1 милиона тона ископина од којих је близу 900.000 тона руда, а око 1,2 милиона тона јаловина – каже Адамовић. –Тренутно раде 15 камиона (до половне априла “ускочиће” још два) и сва остала опрема, почев од бушилица, багера, помоћне механизације, транспортних система за руду и јаловину. Могу да кажем да се око 80 процената јаловине превози тракама у стари борски коп, а само јаловина са површинских етажа (земља са доста ситног растиња и пањева) иде на планире до којих су релације три пута дуже него до транспортног система. Задовољан сам што он добро ради јер тако остварујемо велике уштеде. Пре свега, на дизел-гориву и гумама. Овог месеца на кривељском копу је обављен тродневни ремонт примарне дробилице. Замењене су облоге и на ротору и на статору, па је дробилица 24. марта стартовала. – Похвалио бих људе који су даноноћним радом испоштовали рок за овај посао – истиче Адамовић. – Очекујем да прерада руде сада буде боља, јер чим је у тој првој фази ситнија, онда је лакше на секундарном и терцијалном дробљењу, а боље је и искоришћење метала у флотацији. Обилне кише нису угрозиле ни опрему ни радове на копу, пошто се руда откопава на вишим етажама, а и систем одводњавања дна добро функционише. Било је, наравно, тешкоћа у одржавању путева, али су се сва три булдозера и један грејдер потрудила да киша не поремети производњу. Током најава великих падавина пратили смо бране свих јаловишта, поготово решетку на улазу у колектор кривељског. Бране су стабилне, колектор такође, а у току је израда пројектне документације за тзв. нулто поље јаловишта с обзиром на то да је век „поља 1“ на измаку. Кривељска флотација дневно преради око 28.000 тона руде и надамо се да ће март завршити са близу 900.000 тона. Пошто је руда све повољнија за прераду, расте и искоришћење бакра из ње, па могу да кажем да су параметри и учинци у флотацији све бољи.
Адамовић посебно наглашава да се Рудник бакра Бор суочава са великим тешкоћама у снабдевању резервним деловима због укупне ситуације и бори се да смањи трошкове у сваком свом делу, поготово да утиче на нормативе који највише носе у укупним ставкама трошкова, а то су струја, нафта, челици… – Настојимо да у сваком погону радимо са пројектованим капацитетима како би смањили јединичне трошкове. То посебно важи за флотације које троше највише струје, али и за копове где водимо рачуна да сваки багер ради са максималним бројем возила и да оба транспортна система не раде на празно. И непосредни извршиоци и надзорно-техничко особље, сви се трудимо да одржимо производњу у условима ниске цене бакра свесни да на њу не можемо да утичемо, али да можемо боље да се организујемо и боље да радимо.