Кречана у Заграђу шири коп на југоисток

 Раскривају бољи и ближи кречњак

Милан Јовановић, управник: За производњу која је након реконструкције пећи нарасла на 180 до 210 тона комадног креча дневно потребно нам је око 420 тона гранулисаног, односно 1.000 до 1.200 тона ровног кречњака, па “отварамо” нове количине квалитетне сировине која је, уз то, ближа кречани. – Ове године уклонићемо 35 до 40 хиљада тона хумуса и површински слој (10 до 15 хиљада тона) земљом “разблаженог” кречњака
ЗАГРАЂЕ. – Да би дошла до квалитетнијег кречњака и краћих релација за његов превоз, а тиме и мањих трошкова, Кречана у Заграђу започела је ширење “Копа 5” на југоисток, према шахти у којој почиње његово уситњавање. Како нам је објаснио Милан Јовановић, управник Кречане, пуштањем у рад и друге АФ-пећи (почетком октобра прошле године) након “превођења” са мазута на угаљ, повећана је потреба за кречњаком од кога се добија комадни креч. Кречана тренутно (са три пећи) производи од 180 до 210 тона комадног креча дневно (годишње 70 до 76 хиљада тона) који и квалитетом (75 до 80 одсто активне материје) задовољава све три флотације РТБ-а Бор (борске, кривељске, мајданпечке), а у току су и припреме за производњу хидратисаног креча за потребе постројења у коме се неутралишу индустријске воде ТИР-а.
–За нашу дневну производњу сада је потребно око 420 тона гранулисаног кречњака који се добија од тзв. ровног кречњака са “Копа 5” – каже Јовановић. – Да бисмо дошли до толико гранулисаног, потребно је превести до шахте и прерадити 1.000 до 1.200 тона тог ровног кречњака јер се његово искоришћење креће између 35 и 40 одсто и зависи од више чинилаца. Пресудна је његова минерална структура, па је искоришћење мање уколико је растреситији. Ако је стена компактнија искоришћење је боље и треба прерадити мање количине.
Према речима нашег саговорника, радови на површинском “Копу 5” у Заграђу сада се одвијају у усеку на најнижој етажи. На тај начин се ушло у партије тврђег кречњака који се теже пече, повећан је ризик од акумулирања воде на дну копа након великих киша, а повећане су и транспортне дужине.

–У складу са новим Допунским рударским пројектом предвиђено је да ове године уклонимо 35 до 40 хиљада тона хумуса и површински слој кречњака (четири до пет метара, односно 10 до 15 хиљада тона), пошто је тај кречњак „разблажен“ земљом. Радове смо отпочели и већ смо скинули 10-ак хиљада тона хумуса. С обзиром на то да улазимо у летњи период, очекујем да уклонимо планиране количине како би се производња несметано одвијала – каже Јовановић и додаје: – Технологијом коју сада користимо најреактивнији креч се добија од тзв. меких кречњака и то уз мању потрошњу енергије. Нажалост, и искоришћење је мање, па онда, у настојању да добијемо што квалитетнији креч, тражимо неку средину. Ширењем копа стижемо до одличног кречњака а очекујемо и знатне уштеде у нормативима, посебно нафте, јер се пут (од шахте до копа и назад) дуг 2,8 км скраћује за 1,6 км, чиме ћемо на три-четири камионске туре штедети гориво за једну.
Међутим, уштеде нису једини мотив запослених у Кречани. Кључни је даљи развој самог копа, пошто је овде оверено око 14,5 милиона тона (А+Б) резерви. Оно што ће се раскрити ове године довољно је за рад Кречане наредне две, али је у том делу оверено око четири милиона тона квалитетног кречњка, па ако се при садашњој производњи троши око 400.000 тона, то су сировине за наредних 10 година. Са „Б“ резервама извесне су наредне две деценије. Уз то, што више буду ширили коп у правцу којим су сада кренули, смањиваће и транспортне трошкове.