Март са преко 6.000 тона анода

Ремонтом су отклоњене све технолошке сметње и сада немамо препреке да радимо по пројекту, па и више од тога – каже директор ТИР-а Владимир Јаношевић. – Нова Електролиза пуна и разматра се активирање „старе“. – Ремонтом котлова и заменом вентила створени услови да и Енергана производи пројектовану количину електричне енергије. – Сумпорна подигла искоришћење гаса на 98 процената. – Конвертори сада одлично топе хладне материјале и залихе убрзано падају
ТИР. – Најважније за Топионицу и рафинацију, а охрабрење за мене као директора, јесте напредак који смо постигли недавним ремонтом. Отклонили смо, не само оно што је оштећено пожаром, већ и каснијим радом у нерегуларним условима. Исправили смо, поправили, довели у ред све на новој линији топљења и тако отворили сва врата несметаној производњи. Јер, без обзира колико смо се досад трудили и хтели, увек смо имали нека ограничења, загушења… Сада имамо оно што је требало да имамо првог дана кад смо пустили топионицу и треба нам само довољно сировина. Сада је све у рукама наших већ “уиграних” оператера који, на моје задовољство, дисциплиновано прихватају прецизне захтеве нове, другачије технологије која не трпи импровизације, јер све се зна и све контролишу рачунари.

Све се прода
Погон Регенерације за производњу плавог камена у склопу Електролизе прати њену производњу и ради пуним капацитетом. Може да произведе, и производи, месечно 100 до 120 тона, а годишње је то, по речима Јаношевића, 1.200 до 1.400 тона. Све то без проблема се прода, а катодни бакар и унапред плаћа. – Нама у ТИР-у сада је највећи проблем да имамо што већу производњу свих артикала јер се све прода – каже директор. – У погонима прераде је било проблема због превеликих капацитета, али у делу који је остао, тога више нема. Катоде се авансно продају. Фабрика соли метала је смањила капацитет, али и даље производи сребро-јодид (за противградне ракете) и сребро-нитрат (за хемијску индустрију) који се углавном продају у земљи, а нешто у окружењу.

Овим речима директор ТИР-а Владимир Јаношевић истиче најважнију промену у раду металурга током месеца који је управо истекао, а бројке о тонама анода и катода само потврђују његове речи. Иако због планираног ремонта првих шест-седам дана марта није било производње, у наставку месеца се радило изузетно добро и просек дневног улаза анода у Електролизу брзо је подигнут на скоро 200 тона. – План прераде суве шарже за 20 дана, упркос томе што није рађено шест, остварен је 100 одсто захваљујући томе што смо ремонтом знатно подигли капацитет. Сада немамо никаквих препрека да радимо по пројекту, па и више од тога – каже Јаношевић. – Коначно, никакав проблем није тај часовни капацитет од 56 тона, што значи да дневно топимо око 1.350 тона суве шарже. За 21 дан произведено је безмало 4.000 тона анода, а пошто се до краја марта планира у просеку око 300 тона дневно, надамо се врло успешном месецу са преко 6.000 тона анодног бакра, што је изузетан успех.
Као важан моменат Јаношевић наводи да су током застоја због ремонта и у Новој енергани отклоњени проблеми на парној турбини, тако да је у марту била веома близу пројектованим могућностима.

–Пошто успешан рад Топионице подразумева исто такво функционисање Фабрике сумпорне киселине – каже Јаношевић – оваквим радом после ремонта (када је замењен катализатор и сређен контактни котао) она је, такође, подигла свој капацитет на 98 одсто искоришћења гаса. То је 1.100 до 1.200 тона киселине дневно, зависно од квалитета гаса који прима, односно шарже која се топи. За 21 дан произведено је 16.908 тона сумпорне киселине, а пошто је дневни минимум 1.000 тона (а биће више) крај марта дочекаћемо са преко 26.000 тона. Напомињем да се оно што је овде изгубљено због ремонта, не може надокнадити као у Топионици јер, једноставно, није било гаса.
Јаношевић посебно наглашава да је током ремонта побољшан и рад конвертора, тако да они сада одлично топе хладне материјале. – Залихе хладног материјала спустили смо на 1.900 тона – каже он – а рачунамо да ћемо их до краја марта смањити за још 300 до 400 тона. Недавно смо заменили и централни горионик на флеш-пећи тако да би она сада могла да пружи много више да нам је на располагању још један конвертор. Са сигурношћу тврдим да смо новом технологијом овладали и да можемо да докажемо све параметре из пројекта.

Са таквим радом Топионице, Електролиза је 23. марта (када смо разговарали са Јаношевићем), у ћелијама имала 4.622 тоне бакра! Од тога 3.052 тоне био је бакар из сопствених концентрата, а 1.400 тона увозна прерада. – Имајући у виду домет Топионице до краја месеца, планирамо да активирамо и „стару“ Електролизу – каже наш саговорник. – Она је, иначе, спремна за рад и не може да изненади било који прилив анода. А, у том “старом” делу могу да се активирају 144 електролитичке ћелије, или шест група, што је укупан капацитет од преко 7.000 тона катодног бакра! Електролиза је до 23. марта произвела 3.700 тона катода од којих су преко 2.600 тона из сопствених сировина. До краја месеца рачунамо на још 1.200 тона, тако да ћемо га завршити са 5.000 тона катодног бакра. Са поменутим потенцијалом ћелија у априлу можемо да очекујемо преко 6.000, па и 7.000 тона катода, будемо ли задржали овај тренд. А, што је већа производња катода, то расту и количине пратећих, племенитих метала.
Најтежи проблем ТИР-а су погони прераде бакра, јер су, по речима нашег саговорника, остали без тржишта и са застарелом технологијом, са превеликим, предимензионисаним фабрикама примереним тржишту бивше Југославије. – Рад тих линија са малим капацитетом (од десетак одсто) економски је апсолутно неоправдан – каже Јаношевић. – Због тога смо Ливницу, која је била огромног капацитета, свели на Ливницу фазонских одливака и она сада сервисира потребе нашег рударства и АТБ ФОД-а. У њој се производе разне чауре и наливају облоге дробилица. Погон прераде (производње водомера) потпуно је “замрзнут” због недостатка тржишта, док у Фабрици бакарне жице ради само погон Синтерметалургије, пошто има уговорен посао за војну индустрију. Рецимо и то да је целокупну ТИР-ову производњу својим услугама (превоз концентрата, анода, истовар, утовар, претовар…) испратио Транспорт, док је Стара енергана обезбедила комплетну топлотну енергију за Електролизу. Тај погон је и даље врло важан за металуршке процесе, поготово у зимским условима.