Металурзи задовољно дочекали крај новембра

Један коментар

1. Boza Bogdanovic

   12. децембра 2013. у 17:10

   Slatko sam se ismejao kada su u Insajderu spominjali rec „reket“, a ne znaju njeno pravo znacenje. Neki direktor RTB-a reketira ponudjaca, izvodjaca ili kupca ako zatrazi da mu napravi ili opremi vikendicu u ukolini Bora, kupi stan u Beogradu, ili jednostavno da mu da novac u vrednosti od nekoliko % od ugovorenog posla. U svim takvim slucajevima podrazumeva se razlika u ceni, na racun RTB-a. To je kaznjivo po Zakonu. I u Tunguziji, pa sto ne bi bilo i u Srbiji. Ako neko zna neki takav primer, kada su u pitanju sadasnji RTB-ovi direktori, neka ga prijavi sa dokazima. Unapred mu cestitam.
   Kada se od raznih „biznismena“ zatrazi da doprinesu u krecenju fasada zgrada, nije u pitanju reket vec donacija. Do same ograde partizanovog stadiona u Beogradu je crkva sa dvoristem (portom) od oko jednog hektara. Pored ulaznih vrata je tabla na kojoj pise da je novac za ceo plac i temelje crkve dao trgovac taj i taj, a navedena su imena i drugih velikih ktitora. Taj tgovac je dao preko 10 miliona eura, u sadasnjoj vrednosti, da se izgradi crkva u spomen izginulih saboraca u oba Balkanska i u Prvom svetskom ratu. Na mestu, gde m2 placa basnoslovno kosta. Uostalom, zato razni Miskovici i nasi politicari sistematski unistavaju Partizan i Zvezdu. Da ih obezvrede, obezvredjene prodaju za „saku dolara“, sruse stadione a jedan zajednicki naprave na nekoj njivi pored Beograda. Preostaju dva gola placa od po nekoliko desetina hektara na ekskluzivnoj lokaciji. Prava sitnica od bar milijardu eura, kada se naprave oblakoderi, eksluzivni butici i hoteli. Vec vidjeno. I nas RTB su ministri i direktori decenijama sistematski unistavali, da bi ga takodje prodali „za saku dolara“ i uzeli mito u desetinama miliona dolara. Sve do Drugog svetskog rata bilo je mnogo slicnih primera donatorstva u Srbiji i u svetu. Naprimer, zgrada rektorata beogradskog Univerziteta u Kapetan Misinom zdanju, koncertna dvorana u Kolarcevoj ulici, Karnedzi hol u Njujorku itd. Jedini sadasnji primer je Cepterovo pozoriste Madlenijum u Zemunu, a drugih donatora medju nasim „biznismenima“ nema, ukljucujuci i borske.
   Da je Dragan Zivkovic u intervju Insajderu rekao da je proteklih godina kupio kola hitne pomoci, inkubator ili skener za Bolnicu u Boru ili u Majdanpeku, sagradio most u Gornjanu, renovirao i opremio skolu u nekom selu u opstini i da ni dinar nece dati za krecenje fasada – ja bih mu javno „skinuo kapu“. Da je samo on u pitanju, rekli bi da je on „sitna dusa“. Nazalost, nije. Nekoliko desetina njih su debelo naplatili svoj direktorski staz u RTB-u, bar hiljadu puta vise od svih plata zajedno koje su primili i obezbedili potomke, koji ni dinar nisu ulozili kao donatori. Megatrend Univerzitet i Grand Inzinjering su tipicni veliki primeri, a ima mnogo manjih. Najmanje 50-ak puta su objavili razni mediji moju molbu da Drakulic javno odgovori kako je zaradio prvih deset i prvih sto miliona dolara. Ja sam ga 50 puta prozvao, a nasi ministri i najvazniji politicari nikada?! Sada javno prozivam prof. dr Micu Jovanovica i Dragana Zivkovica, jer znam da ovo citaju.
   Najveci deo emisije bio je posvecen javnim nabavkama. Neki su se cudili sto se trazi bankarska garancija. Damperi, specijalne rudarske busilice za busenje na velikoj dubini, zupcanici od nekoliko tona za mlinove u flotaciji itd. ne kupuju se kao automobili i televizori, sa skladista. Izradjuju se po narudzbini, za poznatog kupca. Rok isporuke obicno iznosi oko nekoliko meseci. Ako to ne znaju novinari iz Beograda, onda to moraju znati diskutanti iz Bora. Zato RTB trazi bankarsku garanciju od firme, koja posreduje u nabavci. Ona je dokaz da ce taj deo biti isporucen u predvidjenom roku. Niza cena za isti proizvod nije najvazniji faktor, ako se ne da i bankarska garancija. Ali, jeste, ako su oba ponudjaca dali garanciju. Finansijska inspekcija neka detaljno prouci svaki slucaj pojedinacno i preduzme odgovarajuce mere.
   Avgusta 1982. godine postigli smo apsolutni rekord u Topionici. Napravili smo 16.900 tona anodnog bakra i usput na odeljenju konvertora oborili jos nekoliko rekorda na svetskom nivou. Septembra smo smanjili proizvodnju. Pokvario se motor na jednom od tri krana, a rezervni motor nije postojao?! Koji idiotizam! Tadasnjim direktorima je trebalo mesec dana da obezbede specijalnu lak-zicu za viklovanje motora, a RTB je vec imao nekoliko predstavnika u inostranstvu. Zbog oko 100kg zice, smanjili smo mesecnu proizvodnju za oko 4.000 tona bakra, odnosno za oko 30 miliona dolara pri sadasnjoj ceni bakra.
   Opet cu spomenuti i usluznu preradu uvoznih koncentrata, koju niko u Insajderu nije spomenuo. I ne cudi me, jer su ucestvovali u tome. Bas me ineresuje ko je od direktora RTB-a prvi zapoceo sa time pre nekoliko decenija, jer je onda sve ogoljeno. To je pocetak propasti RTB-a, sa jasnim i definisanim ciljem. Sto se same finansijske pljacke tice, u vrednosti od nekoliko stotina miliona dolara, vec sam pisao o tome. U vreme maksimalnog uvoza koncentrata i sekundarnog bakra iskoriscenje na bakru u Topionici kretalo se u sirokom rasponu od 89-94%, u proseku do 92%. Sada iznosi preko 94%, a moglo bi i vise da se koriste automatski uzorkivaci. Jedan automatski uzorkivač, iz moje zvanične inovacije iz 1998. godine, tada je koštao do hiljadu dolara. Mogli su da ih prave u FOD-u od domaćih delova: elektro-motor, reduktor (“Sever”, ili “Arsenije Spasić”), elektro-instalacije, limovi i profili. Mogu da se uzorkuju koncentrati, ugljena prasina, kvarc, krecnjak, tecnosti itd. Takodje i ruda i jalovina, ako se povecaju gabariti.
   U periodu maksimalne proizvodnje bakra, od 1974-2000. godine, za tih 26 godina, proizvedeno je oko tri miliona tona katodnog bakra. Kada se ukupna kolicina pomnozi sa 2% dobije se „svega“ 60.000 tona. U vrednosti od oko 450 miliona dolara, pri sadasnjoj ceni bakra, odnosno oko 240 miliona dolara pri nekoj prosecnoj ceni od 4.000$/t. Da bi zlo bilo jos vece, direktori RTB-a, RTR-a, TIR-a i Topionice nisu uopste reagovali, a takodje i metalurski inzenjeri iz Instituta i sa Rudarsko-metalurskog fakulteta. Ako neko dozvoli da opadne ukupno iskoriscenje na bakru u Topionici za najmanje 2%, a zna se da su uvozni koncentrat i sekundarni bakar u proseku iznosili oko 30-35% od celokupne kolicine bakra, onda je jasno da je u njima bilo u proseku manje oko 6% od placenog bakra. Pljacka je jos veca.
   Medjutim, sto bi im verovali da je bilo svega 6%, ako je moglo da bude i 10%, ili cak i vise. Jednostavno receno, mnogo se poveca kolicina bakra u uvoznim koncentratima i sekundarnom bakru, a adekvatno smanji kolicina bakra u koncentratu iz Bora i Majdanpeka i dobije se iskoriscenje na bakru od 92%. Okrivili su Boga, ni krivog ni duznog, da je RTB-u poklonio siromasniju rudu, iz dva razloga. Da povecaju pljacku i svoju zaradu i da DOKAZU da RTB treba zatvoriti zbog siromasne rude. Dalje, ako neko moze da natpise 6% bakra, onda moze da smanji procente otrovnih, kancerogenih, prirodnih i vestackih nuklida na neki minimalni minimum, pri cemu se nuklidi i ne spominju. Takvi koncentrati su na svetskom trzistu mnogo jeftiniji, jer ih pretapaju samo u „banana-drzavama“, poput Srbije. Uostalom, marta 1997. godine dir. TIR-a dr Savovic me je poslao u izolaciju (do penzije), kada sam poslao zavedeni dopis sa Tabelom, iz koje se vidi da se jedna tura uvoznog koncentrata zavrsavala na 92,818%, lakog aglomerata iz reaktora na 80,417%, teskog aglomerata na 91,191%, a „posteljice“ reaktora na svega 75,101%. Napominjem da je u Laboratoriji Instituta uradjena analiza na sve elemente iz Periodnog sistema. Verovatno je ostatak „pao sa Marsa“.
   Koncentracije svih štetnih elemenata po našem JUS-standardu uglavnom su na drugoj ili trećoj decimali procenta, a u tom uvoznom koncentratu ima nečeg (veoma otrovnog, ili radioaktivnog, jer ga ne bi ni krili od nas) u koncentraciji od preko 7%. U 30-ak tona «posteljice» čak 25%, odnosno, preko 7 tona. Više se ne radi o gramima i miligramima, već o tonama. Pošto je kroz Topionicu tada prolazilo do 100.000 tona raznih uzvoznih koncentrata godišnje, u pitanju su bile hiljade tona veoma otrovnih, a najverovatnije i radioaktivnih elemenata i jedinjenja.
   Ako nekome nije jasno zasto direktori RTB-a tada nisu prihvatili moju inovaciju po pitanju automatskih uzorkivaca, onda dzabe ovo i cita.
   Boza Bogdanovic, Bor

   Пријавите се да бисте одговорили