Почетак Актуелно Металургија На градилишту нове топионице не стрепе од снега

На градилишту нове топионице не стрепе од снега

5 друго читање
4
0
796

 Држе темпо нових рокова

 

Мада се најављује бели покривач, градитељи не очекују застоје јер се много тога може монтирати и по хладном времену. – Најважније у целој овој причи о једној од најмодернијих светских технологија јесте што „узимајући“ сав бакар из концентрата, “затвара” све процесе и што ће Бору донети чисто небо – каже директор градилишта Душан Марковић
РТБ
. – Без обзира на све неповољније време које доноси ово доба године, на градилишту нове топионице и фабрике сумпорне киселине радови добро напредују и коначан изглед појединих постројења већ је видљив. Како нам рече директор градилишта Душан Марковић ради се на пећи, филтеру, котлу и бројним другим позицијама. Поставља се опрема и надграђују основни конструкциони системи, па би детаљна прича о свему била једнака напору да се опише милион делова једног авиона. Мада се најављује снег, на градилишту не очекују застоје јер су бетонски радови завршени и сада се монтира опрема. А, много тога је могуће урадити и по хладнијем времену. Заваривање, на пример, могуће је до минус пет степени. Пристигла је готово сва опрема (97 одсто), па уз максималну координацију послова на градилишту и у оближњим погонима који производе бакар, градитељи грабе ка циљу да топионицу заврше наредне године. Негде иду брже, негде спорије, али се углавном држи темпо којим треба да се стигне до циља.
Марковић, међутим, сматра да се недовољно говори о томе да је ово једна од најсавременијих технологија у свету која ће Бору, после 110 година, донети чисто небо, па наглашава:
То је многима невероватно, али догодиће се јер ово није празна прича. Читав систем је тако технолошки затворен да ће топионички димњаци остати као успомена на прошла времена, а Борани ће осетити да живе на 400 метара надморске висине. Имаће чист ваздух, воду и околину. Јер, овај пројекат прати и неколико паралелних. Један од њих је фабрика за печишћавање отпадних вода захваљујући којој ће се све воде враћати у процес и Борска река бити чистија. Због мањих улагања РТБ се определио да осавремени постојећи систем за пречишћавање отпадних вода како би обезбедио квалитет неопходан за добијање употребне дозволе. Јер, према веома строгим светским еколошким стандардима, не можемо да пустимо топионицу ако не испунимо тај услов – каже Марковић. – Значи неће више бити загађивања вода, земљишта, а нарочито ваздуха. Пројектним задатком смо то и тражили – затворен технолошки циклус који ће омогућити да из фабрике ниједног тренутка не изађе нешто што ће шкодити људима, природи, и у томе је највећи допринос овог подухвата.
Још један пројекат који прати изградњу нове флеш-пећи је флотација шљаке. Опредељење је да се у старој борској флотацији за то монтира нова опрема по најсавременијој технологији са циљем да из шљаке конвертора и флеш-пећи издвоји још бакра, што ће дати пројектовани степен његовог искоришћења од 98,5 одсто. На тај начин извући ће се сав бакар, сребро и злато из концентрата. Управо се разматра хлађење шљаке у лонцима, које омогућава њено брже раслојавање, а и јефтинији је поступак. РТБ ће ускоро уговорити и изградњу енергане којом ће, према неким проценама, смањити трошкове електричне енергије за 20-ак процената, пошто ће отпадну топлоту нове пећи искористити за производњу струје.
Најважније у целој овој причи о новој технологији јесте што затвара све циклусе и што „узима“ сав бакар, на овај или онај начин – каже наш саговорник. – Најпре кроз флеш-пећ, која има велики степен искоришћења, а потом из шљаке и отпадних вода. РТБ данас има сиромашнију руду и сваки грам метала из ње драгоцен је ради смањења трошкова и већег профита. Само тим бољим искоришћењем, при производњи 80.000 тона бакра годишње, добиће се око 4.000 тона овог метала више, којим ће (према садашњим ценама од око 7.000 долара за тону) моћи да се отплаћују ануитети. То, такође, потврђује да је избор технологије добар. Наравно, има и других технологија, свака има своје предности и мане, али мислим да је овом нађена права мера за наше, борске прилике када је у питању квалитет концентрата, годишњи капацитет од 80.000 тона бакра и њена цена. И стручњаци из “Пирдопа” недавно су изрекли добро мишљење о нашем избору.
Марковић нарочито наглашава да посебну, свакодневну бригу о темпу и напретку на пројекту води генерални директор РТБ-а: – Благоје Спасковски има кључну улогу у вези са Владом Републике Србије која апсолутно подржава овај подухват. Такође, готово свакодневним посетама градилишту он додатно подстиче све који учествују у овом послу, почев од менаџмента до директних извршилаца на градилишту. Тиме се још више потврђује укупна брига и домаћински однос према нашој заједничкој кући која се зове Рударско-топионичарски басен Бор.
Марковић додаје и да искусни, углавном домаћи подизвођачи Енергопројекта, који је извођач локалних радова, ФОД, Миком, Монтер… раде професионално, а добро функционише и нови надзор. Тим стручњака са Грађевинског факултета (Београд) предвођен проф. др Браниславом Ивковићем, за веома кратко време се добро уклопио и заједно са СНЦ Лавалином прави недељне пресеке стања. Менаџмент Топионице и рафинације, на челу са директором Бобаном Тодоровићем, такође је веома активан тако да се за све који су на неки начин укључени у овај пројекат може рећи да неће имати одмора док нова топионица не крене.

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Металургија

4 Коментари

  1. Boza Bogdanovic

    26. новембра 2013. у 18:00

    Nikada nisam sumnjao da ce se investicija u TIR-u zavrsiti, za razliku od drugih. Kada se pec pusti u rad, pojavice se nova dva problema. Kako obezbediti plasman cele kolicine sumporne kiseline i kako obezbediti potrebnu kolicinu kvalitetnih koncentrata, koji odgovaraju toj tehnologiji. Zato saljem seriju komentara na tu temu, a ujedno molim i Urednika Kolektiva da objave intervju sa nekim direktorom RTB-a na tu temu. Komentari su objavljeni na B92, na clanak: Poljaci bi da ulažu u RTB Bor.
    S postovanjem.

    KOMENTAR (B92, Kolektiv): Kada je RTB izgradio prvu plamenu pec, Poljaci nisu proizvodili ni gram bakra. Podigli su iskoriscenje sumpora u tehnologiji sa water-zaketnim pecima na preko 97%, sto je omogucilo da one i dalje rade. Fakticki u centru Evrope, gde su ekoloski uslovi najstroziji i moraju se striktno postovati.
    RTB ima buducnost. Sam, ili u kooperaciji sa nekom svetskom firmom, pod uslovom da svi dobro i pazljivo odrade svoj posao. Nova Vlada Srbije da nastavi sa podrskom RTB-u, koju je imao od prethodne Vlade, a da izvodjaci zavrse investicije u TIR-u. Direktori RTB-a da obezbede dovoljno koncentrata i siguran plasman sumporne kiseline, jos pre starta nove peci u Topionici. Topionica i sada radi sa povecanim troskovima proizvodnje zbog nedovoljne kolicine koncentrata iz Bora i Majdanpeka sa niskim procentom bakra. Kada startuje nova pec doci ce do duplo vece proizvodnje bakra, a samim tim i do duplo vece potrosnje jos bogatijih koncentrata na mesecnom i godisnjem nivou.
    Krajnje je vreme da se obezbedi nedostajuca kolicina koncentrata iz uvoza. Kupovinom, direktno od proizvodjaca. Usluzna prerada je ogoljena pljacka koja je trajala nekoliko decenija, sve do pre 4 godine. TIR ce dobro zaraditi na uvoznim koncentratima i obezbediti pun kapacitet sadasnje peci sa minimalnim utroskom normativa na lozenju peci, pa ce i RTB u celini pozitivno poslovati. Ujedno ce obezbediti potrebnu kolicinu koncentrata za novu pec, kada se postojeca zaustavi.
    Boza Bogdanovic, Bor
    (Boza Bogdanovic, 24. novembar 2013 12:36)
    Preporučujem (+10)
    Ne preporučujem (-2)

    KOMENTAR (B92): Boža Bogdanović je u svom komentaru između ostalog napisao: „TIR će dobro zaraditi na uvoznim koncentratima i obezbediti pun kapacitet sadašnje peći sa minimalnim utroškom normativa na loženju peći, pa će i RTB u celini pozitivno poslovati. Ujedno će obezbediti potrebnu količinu koncentrata za novu peć, kada se postojeća zaustavi.“ Kao iskusan metalurg morao bi znati da će cena koštanja metalurške prerade u novoj topionici u Boru biti više nego duplo viša nego u svetu (u svetu 350 USD/t a u ovoj topionici 870 USD/t). Zbog toga ova njegova izjava liči na apsurd. Trenutno u svetu 23 % topioničkih kapaciteta zvrji prazno jer nisu konkurentne, odnosno cena njihove prerade je iznad 350 USD/t. Kako mi da budemo konkurentni sa tolikom cenom? Krajnje je vreme da izvadimo glavu iz peska i da shvatimo da nema više socijalizma.
    (hyperborrea, 24. novembar 2013 18:20)
    Preporučujem (+3)
    Ne preporučujem (-2)

    KOMENTAR (B92): Prozvali su me. Uvozni koncentrat se kupuje po ceni od 70% od cene bakra, f-co luka Prahovo. Pri nekoj ceni bakra od oko 7.000 $/t, RTB-u ostaje za njegovu preradu oko 2.100$/t bakra. TIR ostvari troskove od oko 900$/t. Na to treba dodati jos oko 6% bakra koji se izgubi u procesu proizvodnje u Topionici i Elektrolizi, odnosno oko 420$/t katodnog bakra. Ukupni troskovi iznose oko 1.320$/t, a RTB za preradu tog koncentrata dobija 2.100$/t. Vidi se da se moze solidno zaraditi. Otprilike oko 800$/t bakra sa ovom tehnologijom. Jedva cekam da neko od direktora TIR-a ovo javno demantuje, a ne osoba koja se ne sme potpisati.
    Topionica sada radi sa smanjenim kapacitetom zbog nedostatka koncentrata. Do bi zlo bilo jos vece, koncentrati su siromasni, pa se adekvatno povecavaju normativi na plamenoj peci. Postoje dva resenja, „zabiti glavu u pesak“ i kukati zbog nesrecnih okolnosti, ili pronaci resenje. Ili ce RTB u kratkom roku duplirati proizvodnju koncentrata, ili da se oni uvezu. Ocigledno je da ne moze. Preostaje samo uvoz.
    Zluradi komentatori odmah kazu da ih nema na trzistu. Ako su mogli Dragan Zivkovic (KV trgovac, vlasnik Grand Inzinjeringa iz Bora, a zet bivseg gen. dir. RTB-a) i Drakulic da nabave nekoliko desetina hiljada tona uvoznih koncentrata godisnje, i tako godinama, valjda to mogu Vlada Srbije i poslovodstvo RTB-a. Cim je ukinuta ta ocigledna pljacka sa usluznom preradom, na moju inicijativu, Drakulic je poceo sa rasprodajom metalurskih pogona.
    Boza Bogdanovic, Bor
    (Boza Bogdanovic, 24. novembar 2013 23:54)
    Preporučujem (+3)
    Ne preporučujem (-1)

    KOMENTAR (B92): Cena bakra u koncentratu na svetskom tržištu nije 70 % od prodajne cene katodnog bakra, već ona iznosi 94 do 96 % od njegove prodajne cene, odnosno kada se od nje oduzme tržišna cena uslužnog topljenja (TC+RC).Ako je cena bakra na tržištu 7.000 USD/t, a tržišna cena TC+RC iznosi 300 do 400 USD/ t, onda od toga 6.600 do 6.700 USD/t pripada prodavcu (ili vlasniku) koncentrata, a ostatak do prodajne cene prerađivaću, tj topionici i rafinaciji. Kako god da se okrene, u novoj borskoj topionici će se gubiti 470 do 570 USD/t proizvedenog bakra. Koja budala u svetu će prodavati koncentrat po ceni 4.900 USD/t, kako kaže B. Bogdanović, kada kroz uslužno topljenje može zaraditi dodatnih 1.700 do 1.800 USD/t i da ga pritom topioničar kome prodaje bakar diže u nebesa, plaća premije, avansira uplate i sl.?
    (hyperborrea, 25. novembar 2013 10:46)
    Preporučujem (+1)
    Ne preporučujem (0)

    KOMENTAR (B92): „Hyperborrea“ pise o usluznoj preradi, a ja o kupovini koncentrata. Usluzna prerada je dobro organizovana pljacka. Ugovara se po ceni od 250-350$/t bakra u koncentratu (od 60-80$/t koncentrata), a troskovi prerade iznose skoro 900$/t bakra u sadasnjoj tehnologiji?! Katodni Cu se isporuci po principu „minus 1%“. Naprimer, za koncentrat sa 30%Cu isporuci se 29/30 = 96,67%Cu. TIR je u to vreme ostvarivao iskoriscenje na bakru od svega 91-93%Cu, pa je RTB svojim bakrom dotirao usluznu preradu. Pojedinih godina i 100.000 tona koncentrata. Nekoliko decenija, sve do pre 4 godine, kada je novi gen. dir. Spaskovski prekinuo usluznu preradu, na moju inicijativu. Umesto da je RTB kupovao koncentrat i zaradio milione dolara, on je isao na usluznu preradu i pravio gubitke. RTB je ukupno ostecen nekoliko stotina miliona dolara. Prava tema za Insajder.
    „Budale“ ne prave koncentrat, vec rudnici i flotacije. Najveci svetski uvoznici koncentrata Kina, Japan itd. imaju cvrste dugogodisnje ugovore sa visokim penalima, ako se ne isporuci dovoljna kolicina ekoloski cistog koncentrata. Zato u rudnicima moraju da proizvode 10-20% vise koncentrata, da bi osigurali isporuku. To je fakticki slobodan koncentrat na trzistu, pa ko ume da ga kupi. Sigurno ne neka „budala“, vec pametan covek.
    Uzgred, krajem iduce godine treba da startuje nova pec u Topionici u Boru. Takve peci ne rade „na vodu“, nego pretapaju kocentrate, ako ih ima u dovoljnoj kolicini. A, samo „budala“ ce dozvoliti da ih nema.
    Boza Bogdanovic, Bor
    (Boza Bogdanovic, 25. novembar 2013 13:57)
    Preporučujem (0)
    Ne preporučujem (0)

  2. Boza Bogdanovic

    2. децембра 2013. у 12:52

    Insajder sa b92 je jutros objavio svoj clanak, povodom veserasnje emisije o RTB-u. Nisam mogao da posaljem komentar koji saljem, a kasnije su clanak ukinuli? Prava sloboda stampe, zar ne?!

    „Pokusacu da odgovorim na nekoliko pitanja.
    1. Da li je Srbiji i RTB-u potrebna investicija u modernizaciji metalurskih pogona u TIR-u? Da, RTB decenijima ostvaruje maksimalno od 40-50% iskoriscenja na sumporu, a novom tehnologijom dimnjaci se zatvaraju. EU ima pravo da insistira na zatvaranju Topionice (automatski i RTB-a), ako u doglednom roku ne smanji emisiju sumpora na oko 2-3%. Ili, da nam uvede sankcije i da zabrani izvoz naseg bakra.
    2. Da li je izabrana dobra tehnologija? Da. Po njoj se proizvodi preko 50% svetskog bakra.
    3. Da li postoje rezerve bakra u rudnim nalazistima? Da. RTB je za sto godina proizveo 4 miliona tona bakra iz svojih sirovina, a u rudnim rezervama ima preko 8 miliona tona.
    4. Da li se isplati proizvodnja bakra u RTB-u? Da, i sada, a jos vise kada se proizvodnja poveca. Rentabilnost prvenstveno zavisi od cene bakra na svetskom trzistu. Ne ocekuje se neko bitno smanjenje cene zbog naglog povecanja potrosnje bakra u Kini, Indiji, drzavama bivseg SSSR-a itd.
    5. Kome odgovara da se RTB zatvori? Strankama u opoziciji, po principu: „Sto gore, to bolje.“ Zato sto ih ne interesuju i drzavni interesi. Drakulicu, zato sto je RTB ukinuo usluznu preradu, cistu pljacku. Medjunarodnoj mafiji da kupi zatvoreni RTB „za saku dolara“. Cak i Rumuniji, jer je Borski okrug u pogranicnoj zoni.
    Posle emitovanja Insajder poslacu komentar u kome cu nesto napisati i o ucesnicima. Uzgred, Grbin se u vreme pok. Djindjica zalagao za zatvaranje RTB-a.
    Boza Bogdanovic, Bor“ (zavrseno citiranje komentara)
    P.S. Insajder je u clanku objavio intervju sa Grbinom.

  3. Boza Bogdanovic

    3. децембра 2013. у 16:04

    Gledao sam Insajder. Dejanovski je do Petog oktobra bio sef kontrole u Livnici. Strajkacki odbor ga je krajem decembra postavio za dir. TIR-a, i ako nikada u zivotu pre toga nije krocio u najvaznije pogone TIR-a: Topionicu, Fabriku sumporne kiseline i Elektrolizu?! Cak nije bio ni clan neke DOS-ove stranke. Glavni kadrovik u tom momentu bio je prof. dr Ceda Knezevic, Sainovicev prijatelj i buduci preds. DOS-ovog UO RTB-a?! Isforsirao je nestrucnog coveka sa jasnom namerom da zatvore RTB i preprodaju ga domacoj ili medjunarodnoj mafiji. Dejanovski je kao dir. TIR-a nastavio sa usluznom preradom uvoznih koncentrata. RTB je opljackan nekoliko desetina miliona dolara, samo u njegovom mandatu. Neka me slobodno tuzi, sto sam to napisao. Uzgred, usluznu preradu je nekoliko godina kasnije zabranio novi gen. dir. RTB-a Spaskovski na moju inicijativu.
    Sto se dugova RTB-a tice, RTB je dugovao grckom Mitilineosu 4.000 tona neisporucenog katodnog bakra preko usluzne prerade. Posle Petog oktobra od nove Vlade su trazili da RTB vrati taj bakar, ili da ga plati po svetskoj ceni, beskamatno. Katodni bakar je u tom periodu kostao od 1700-2000$/t. Od pocetnog duga od 7-8 miliona dolara, stigli smo do duga od 67 miliona dolara i tuzbe u Hagu. Ni jedan seljak tako nesto ne bi dozvolio, ali nasi ministri i tadasnji direktori RTB-a jesu.
    Posle Petog oktobra pok. Djindjic je pet puta dolazio u Bor i RTB. U njegovoj pratnji bili su „savetnici“ po pitanju metalurgije i rudarstva: Kolesar, Janjusevic, naivni Grbin, Igor Tadic itd. Svi odreda su se zalagali za zatvaranje RTB-a, u cemu su ih podrzavali i neki borski kadrovi, koji ce se verovatno pojaviti u sledeca dva Insajdera. Posle ubistva Djindjica, nova Vlada je sklopila Predugovor o prodaji RTB-a Drakulicu, po ceni od svega 30 miliona dolara, a da drzava vrati dugove. Dobronamerni ljudi iz direkcije RTB-a odmah su me obavestili i 14. maja 2004. godine zaveo sam u SUP-u, Sudu, Opstini moj ostar protest. U toku dana dao sam zavedenu kopiju Marsicaninu, kandidatu DSS za preds. Vlade. Odmah su odustali od prodaje.
    Nadam se da ce Insajder u sledecim emisijama pokrenuti pitanje pljacke i ogromnog zaduzivanja RTB-a iz perioda sankcija i sve do pre nekoliko godina. Unapred im nudim pomoc po pitanju usluzne prerade uvoznih koncentrata, koja je u najmanju ruku duplirala dugove RTB-a.
    Niko od ucesnika u sinocnom Insajderu nije rekao sta je svrha njihovog izlaganja: prekid investicija, zatvaranje RTB-a i kasnija prodaja mafiji uz ogromnu proviziju, hapsenje ministara i smenjenog gen. dir. RTB-a, a njihovo postavljanje na direktorskim funkcijama u RTB-u, politicka propaganda pred nove Izbore, ili „trla baba lan“. Krajnji efekat bice verovatno ovo poslednje, uz veliko i nepotrebno kidanje zivaca.
    Boza Bogdanovic, Bor

  4. Boža Bogdanović o Insajderu | E-stav reloaded

    3. децембра 2013. у 19:57

    […] Da se ne bi izgubili među ostalim, izdvajamo dva komentara Bože Bogdanovića, penzionisanog inženjera metalurgije, jer smatramo da se radi o čoveku koji zaista zna o čemu govori. Takođe prenosimo i njegovu diskusiju sa drugim komentatorom na sajtu B-92. Komentare je ostavio na sajtovima B-92 i Kolektiv. […]

Оставите одговор

Погледајте и

„Зиђин“ постао већински власник и „Невсуна“

За више од 1,66 милијарди канадских долара кинеска компанија преузела је (28. децембра) 89…