На кривељском копу без подбачаја на руди ни током леденог јануара
Минуси нису заледили елан
За 22 дана кривељски рудари дали су 624.900 тона руде, што је три процента преко плана, и 1.815 тона бакра у руди тако да, по оцени управника Милана Делића, до краја месеца имају реалну шансу да дају планиране количине и руде и бакра, али не и јаловине
КОП „КРИВЕЉ“. – Да се на кривељском копу озбиљно ради и по дебелом минусу кад путеве окује тзв. пиротски асфалт (смрзнуто блато) уверили смо се из месечног рапорта управника копа Милана Делића одмах по обиласку етажа. Миланче Лилић, пословођа минера, објаснио нам је то овако: “Они који су у кабинама бушилица, багера, камиона, булдозера имају добре радне услове. Али, они који због природе посла, попут нас минера и оних које сте видели горе у радионици како леже испод булдозера и поправљају га, и да хоће, не могу да забушавају. Хладно је, брате, па ако нешто не радиш није добро за тебе, смрзнућеш се. “Барака” којом се превозе људи до радилишта једини нам је заклон, па гледамо да на кијамету, кад год је слободна, буде поред нас.”
А, од управника копа, у прохладној канцеларији, између два јављања радио-везом, чусмо да је за први овогодишњи месец у највећем басенском руднику планирано да се откопа 852.500 тона руде са 2.135 тона бакра и 1,5 милиона тона јаловине, или 2,352 милиона укупних ископина. За минула 22 дана (на копу смо били 23.) који углавном прођоше у знаку великих хладноћа, кривељски рудари дали су 624.900 тона руде, што је три процента преко плана! И садржај бакра у иначе флотабилној руди (са нижих је етажа) био је нешто бољи од планираног, тако да су и на бакру премашили циљ. За 22 дана дали су 1.815 тона па имају реалне шансе да до краја месеца испоруче планирану и руду и бакар.
Од планираних 10.075.100 тона руде, на кривељском копу су 2016. године дали 9.654.975 тона, што је око 96 одсто плана. Циљано је 26.656 тона бакра у руди, а остварене су 26.563 тоне, што је 99,65 одсто, тако да се може рећи да је бакар у руди на нивоу оперативног плана. Што се тиче јаловине, уместо планираних 19,350 милиона тона, уклоњено је 11,579 милиона (око 60 одсто), чему је, према објашњењу управника Делића, допринела недовољна расположивост механизације, транспортног система и дужина путева.
–У таквим ситуацијама смо на коловоз сипали сув, растресит материјал који је помоћна механизација извлачила из заштитних бедема. Њиме смо прекривали лед и разбијали га плуговима, па бацали со. Али, она је деловала тек кад температура крене од минус 10 према нули. Уз даноноћан рад грејдера и булдозера на путевима нисмо имали прекид у производњи ни за Божић ни после, када темепратура није силазила испод минус 15. Придржавали смо се ванредних услова рада и механизацја уопште није гашена. Машине су ишле из руке у руку, грејачи на уљаним инсталацијма стално су укључени и све друге мере су биле предузете да не дође до залеђивања рударске опреме, тако да се то није ни десило. И пумпе за одводјавање копа, које су најподложније замрзавању, такође су стално радиле, јер на минус 17 – 18 степени довољан је десетоминутни застој да се заледе.