Некадашњи топионичар Тодосије Јакимовски данас прославио 80. рођендан

Посета новој топионици на дар

Ово је савремено топљење бакра – сан сваког топионичара. Оно пружа перспективу, чисто небо над градом. . . То је велика предност – био је одушевљен слављеник Тодосије. – Презадовољан сам што уходавање нове технологије овако брзо напредује. Дефинитивно смо савладали часовни капацитет прераде, припремамо се за доказни период почев од првог децембра – поручио је генерални директор Басена Благоје Спасковски

РТБ. – Тодосије Јакимовски из Бора данас је ушао у девету деценију живота. Шта подарити за 80. рођендан некоме ко је цео радни век од преко 40 година провео у Топионици? Потајну жељу овог старине „да својим очима, а не само на телевизији види то чудо – нову топионицу“ као да су прочитали његова кћерка Славица и зет Зоран Бузејић (такође топионичар) и приредили су му изненађење. А, Басен му је изашао у сусрет и тако је Тодосије, заједно са генералним директором РТБ-а Благојем Спасковским, данас посетио ново металуршко постројење. Рођендан, наравно, не може проћи без поклона, па је слављеник добио аноду (макету) изливену од првих количина бакра које су потекле из нове флеш-пећи.
Видно узбуђен Тодосије се вратио у прошлост, сећајући се свог доласка из родног села Габар код Криве Паланке (Македонија) у Бор давне 1959. године. Радни век почео је у Топионици, најпре у старој агломерацији, баш када је почела Прва фаза обнове и развоја Басена и изградња пламене пећи и пржионице са пет етажних пећи. Затим је прешао у одељење рафинације (ливење). Уследила је Друга фаза током које је завршена друга пламена пећ и реактори. Тодосије се у међувремену школовао (завршио три године за КВ, после још две за ВКВ радника) и у пензију отишао 1990. као сменски надзорник.

– У агломерацији је било такорећи примитивно, са много физичког рада. Када се врућ материјал истресао из лонца, ручно се разбијао крампом и чекићем, а вруће крупице лопатом су се убацивале у корпу и тако ишле у пећ на топљење. Услови су били изузетно тешки – прашина, дим, пушило се на све стране. Нисмо имали нека заштитна средства – маске су биле са сунђером а не као сада са филтером, није било ни рукавица него смо навлачили надланице исечене од гума. Услови су касније побољшани, а напредовала су и заштитна средства, одела и маске. Међутим, много се радило, обе ливне машине и све три анодне пећи. Давали смо 600 тона бакра за 24 сата, једног месеца и више од 17.000 тона. Овај плато и сва три спрата у Електролизи су били затрпани анодама – навирала су успомене Тодосију. Такође додаје да се и онда причало о флеш-пећима, о њиховим предностима и како се у њима концентрат топи у лебдећем стању. Слушао је много о њој, а сада ју је први пут и видео. И није могао да сакрије одушевљење.
– Дошло је време да се она угради и код нас и не могу да опишем колико сам срећан. Ово је савремено топљење бакра – сан сваког топионичара. Услови у којима се радило некада и сада – разлика је огромна као небо и земља. Али, услови не могу да се побољшају ако се не угради савремена опрема и технологија. Она пружа перспективу, чисто небо над градом… То је велика предност. Ово сада је изванредно, немам речи. Свака част и РТБ-у и ономе ко је био главни да се то приведе крају и све функционише – поручио је топионички ветеран.
Први човек комбината бакра изразио је задовољство што може да угости неког ко је отишао у пензију пре 20 и више година, а радио је у изузетно тешким условима. – Презадовољан сам што уходавање нове технологије овако брзо напредује. Дефинитивно смо савладали часовни капацитет прераде, припремамо се за доказни период почев од првог децембра. Тада треба да докажемо све параметре постављене у физибилити-студији и главном пројекту. Убеђен сам да ће тако и бити. Чинимо све да стару топионицу не покрећемо. Међутим, уколико се поново буде накупио хладни материјал током доказног периода, пустићемо је и то у време када се буде ремонтовао део фабрике сумпорне киселине који је страдао у пожару. После тога, будите уверени, марљивим и одговорним радом менаџмента и радних људи ТИР-а, процес се може водити у готово иделаним условима. Данас имамо концентрације сумпор-диоксида испод 250 микрограма по кубном метру (у Европи је горња граница 685 микрограма). У оваквој концентрацији учествује и градска топлана. У Бору постоје и други загађивачи који се не примећују, а које треба обавезати да смање аерозагађење. Врло брзо ће и топлана морати да има свој систем за отклањање сумпор-диоксида, јер грех је да се после великог загађивача какав је била стара топионица „провлаче“ ови мањи – поручио је Спасковски.