Невоље нису мимоишле топионичаре ни ове зиме
Влажан концентрат угрожава прераду
За 17 дана јануара топионичари дали близу 4.000 тона анодног бакра, а крај месеца вероватно ће дочекати са 6.000-6.500 тона. – Ових дана завршено минирање наслага на дну старе пламене пећи одакле је „ископано“ преко 1.800 тона материјала са знатним садржајем, пре свега, бакра. – Топионичари ове године „гађају“ пројектованих 90.000 тона анодног бакра
ТОПИОНИЦА. – Топионичари су из 2017. у 2018. „пренели“ 414 тона бакра у концентрату и секундарним сировинама као почетну залиху за овогодишњу производњу. У међувремену (за 17 дана јануара) добили су 3.189 тона „црвеног“ метала у концентрату, што је незнатно испод плана. Али, као и почетком сваке године када се продукција одвија у зимском периоду који је увек проблематичан за рад, невоље ни овог пута нису мимоишле топионичаре. Ових дана највећи проблем представља повећан садржај влаге у концентратима (изнад 10 одсто, док у појединим испорукама знатно премашује тај проценат).
-Недостатак домаћих концентрата до пројектованог капацитета настојимо да надоместимо увозним у коме је, такође, повећан садржај влаге. Раније смо домаће влажне мешали са сувим увозним. Шаржа, која мора најпре да прође преко тзв. вибро-сита, врло тешко пролази кроз њега зато што је влажна и највероватније садржи повећану количину алумината. Добија се шаржа која подсећа на глину, мека је, „прави“ куглице и лепи се на сито. Људи су стално тамо и покушавају да то одглаве тако што дувају компримованим ваздухом. Када таква шаржа уђе у сушач додатно га оптерећује, јер мора да „вуче“ више паре за сушење. Све оно што прати зимске услове рада присутно је и на почетку ове године и додатно отежава производњу. Међутим, и поред тога, за 17 дана јануара дали смо близу 4.000 тона анодног бакра, а крај месеца вероватно ћемо дочекати са 6.000-6.500 тона, што је у задовољавајућим границама – рекао је Славиша Стефановић, технички руководилац Топионице.
–Доста нас забрињава недостатак воде у Борском језеру, јер је ниво на технолошком минимуму пошто није било падавина. Стога предузимамо врло енергичне мере штедње на свим позицијама – и воде за хлађење агрегата (потрошњу сводимо на минумум колико год је то могуће), и технолошке воде за вођење процеса, пре свега, код хлађења шљаке (800 кубика дневно). Покушавамо да и ту максимално поведемо рачуна, па млаз пада у лонац само колико је неопходно, да не прелива, јер стварно немамо воду за расипање – истакао је технички руководилац Топионице.
Као другу карактеристику рада на почетку ове године, Стефановић истиче то што су припремили линију један у Топионици за рушење. Демонтирали су све бакарне елементе (жакети и канали за испуст бакренца), претопили преко конвертора, као секундарну сировину „превели“ у анодни бакар и послали у Електролизу. Ових дана завршено је минирање наслага на дну старе пламене пећи одакле је „ископано“ и извучено преко 1.800 тона материјала са знатним садржајем, пре свега, бакра. Тај материјал се третира као и сви хладни материјали – шаље се у борску флотацију на млевење, топи у флеш-пећи и бакар враћа у процес производње.
Стефановић оцењује прошлу годину као најуспешнију од почетка рада нове топионице зато што се радило веома квалитетно о чему сведоче изузетно добра технолошка искоришћења, као и потрошња норматива у планираним границама. Томе у прилог иде и постигнут висок производни биланс од 83.496 тона анодног бакра. – Та количина „црвеног“ метала добијена је из свежих сировина и из повратних – ретура и скрапа. Топионица је пројектована да из свих врста сировина продукује 90.000 тона, што значи да нам је лани недостајало 6.500 тона до плана. Ове године циљ нам је да остваримо тај план производње, као и да годишње технолошко искоришћење достигне 98 одсто (било је месеци када смо „ишли“ и преко 98%, али и оних у којима смо лошије радили). И, наравно, „гађамо“ пројектованих 90.000 тона анодног бакра.