Почетак Актуелно Рударство Они носе производњу на кривељском копу

Они носе производњу на кривељском копу

6 друго читање
0
0
294
Они носе производњу на кривељском копу

Кашика багера као продужена рука

 

Славиша Новаковић је млад човек који је брзо савладао рад на модерном багеру великог капацитета (кашика 22 кубика) и последњих година увек је у врху. Кад га гледам како вешто товари камион чини ми се као да ради руком – каже управник Милан Делић за младића који је пре годину дана утоварио 91, а пре недељу-две 84 туре уместо уобичајених 60 до 70
КОП “КРИВЕЉ”
. – Багериста Славиша Новаковић је из оближњег села по коме коп носи име. Како нам рече управник Милан Делић, део имања његове породице узет је за потребе рудника, па се и запослио у склопу те акције ширења копа према Царевом селу, односно Горњану, где су његови имали кућу. Брзо је савладао рад на модерном багеру великог капацитета и последњих година постиже одличне резултате. – Увек је у врху са утоваром – каже Делић – а сада ради на багеру који раскрива источни део кривељског копа и максимално је оптерећен највећим бројем возила. Наметнуо се добрим резултатима и чувањем машине. Није имао хаварија, међу првима је на послу, међу последњима креће кући да би машину предао из својих у руке колеге. Не прави проблем кад треба да остане у наредној смени. Са машином се саживео и видим да му је кашика багера као продужена рука. Кад га гледам како то вешто ради чини ми се као да руком товари камион, све похвале за тог момка.
Багериста је, по мишљењу управника, једно од најозбиљнијих и најопаснијих занимања, а утовар руде и јаловине један од најважнијих послова на копу. Багеристи су зато и добро награђени а, врло је важно наћи меру између максимума багера и његовог очувања у исправном стању, јер је реч о најскупљој машини на копу. Кошта од 3,5 милиона долара па навише, а етаже су високе, крупни комади могу се сурвати на багер и оштетити га, подлога може бити напукла и незгодна па да се у њу заглави. Багериста при утовару мора стално да води рачуна и да не закачи, оштети, дампер који утовара, поготово што се ради и дању и ноћу. Зато концентрација багеристе свих осам сати мора да буде одлична како би одлуке доносио у тренутку.
Ако се ради о крупнијој стенској маси јаловине – додаје Делић – багериста мора да нагласи возачу да тај камион не може да иде на транспортни систем, него на планир. Ако је материјал влажан, опет мора да га упозори како не би дошло до заглаве на дробљењу. Мора да води рачуна о граници руде и јаловине, како не би товарио једно уместо другог, а плус на све то – безбедност. Отуда је реч о врло одговорном, комплексном занимању, па је за нас важно, и добро, када је поверено младим људима јер су физички способнији. Имамо и старијих багериста, али њима је врло тешко да одговоре том задатку у годинама пред пензију. На нашим хидрауличним багерима махом су млади људи, између 20 и 30 година, највише 45, док старијих бегериста имамо на “ПХ 3” багеру-сајлашу. У свакој смени ради њих пет-шест, од укупно двадесет пет-шест колико нам је и потребно.
Млађани багериста Славиша Новаковић је на кривељском копу од трећег августа 2011. године. Завршио је средњу машинску школу, електротехничар рачунара, а у багеристе је доспео јер се то тада тражило, а њему се и допао рад на тој снажној и модерној машини са доста тога “компјутерског”. – Посао је тежак и одговоран, али мени се допада – каже нам Новаковић пошто је утоварио и испратио на Источни планир неколико од пет великих дампера који се даноноћно врте између њега и планира. – Багериста мора да уради то што се од њега очекује, али и да пази на машину са којом ради јер је веома скупа, да пази на камионе, а пре свега на људе око багера који стално маневрише горе доле, лево-десно, док се са етажа котрља камење, обрушава земља

„Рецепт“ да буде међу најбољима Славиша овако објашњава: – У почетку сам и ја учио. За пуних шест година, сад је седма, стекао сам искуство и много ми је лакше него кад сам почињао. Не дозвољавам да чекају на моју кашику од 22 кубика јер на време треба сићи до руде од које нас дели доста јаловине. Обично у смени утоварим између 60 и 70 дампера, а сваком је потребно по шест-седам кашика. Мој рекорд је 91 “тура” колико сам утоварио пре годину дана а само пре недељу-две имао сам нешто веома близу томе – утоварио сам 84 камиона. За тако нешто, како нам објасни управник Делић, треба да се “сложе коцкице”. Материјал треба да буде растресит, значи добра минска серија, добра висина утовара, добра подлога за паркирање и нон-стоп довољан број камиона. – То што је Новаковић успео на граници је теорије, али дечко је то постигао. Наравно, то су „пикови“ који се десе, можда, једном у месец дана, док је неки просек између 65 и 70 „тура“ на овом багеру који овде на истоку товари јаловину.
Да бих стигао до поменутих рекорда и сачувао машину поштујем правила – објашњава Новаковић. – Све радимо по пропису кад је реч о руковању машином и њеном оптерећењу. Пошто је дирекнто повезана са учинком, моја зарада разликује се од месеца до месеца, али је у распону од 65 до 85 хиљада динара. Задовољан сам, а како се од скора стимулише ко колико “тура” даје још сам задовољнији начином на који се људи награђују. Ја сам рано закорачио у рударе, одмах по завршетку средње школе, и могао бих да поручим младима да ово није лош посао. Тежак је, али је добро плаћен. Уосталом, овде је радио и мој деда, који је сада у пензији, отац такође овде ради, а ево сад сам и ја ту.

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Рударство

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

„Зиђин“ постао већински власник и „Невсуна“

За више од 1,66 милијарди канадских долара кинеска компанија преузела је (28. децембра) 89…