Они носе производњу на кривељском копу

Мајстор за најтеже стазе

 

Није пријатно први кренути низ залеђену косину и спустити дампер тежак 150 тона плус 220 тона терета, али част је и мотив издвојити се као један од бољих међу изабранима не само због зараде, већ и кад кажу: „Еј, зовите Славишу Војиновића да извуче камион“
КОП “КРИВЕЉ”. – Славиша Војиновић је из групе возача који нису ни млади ни стари. На дамперима је преко 16 година, а управник копа Милан Делић га сврстава у групу одговорнијих радника. Вози све врсте камиона: и новије „белазе“ од 220 и 150 тона, и старе “еуклиде”, “унитриге”, “камацу” – дампере. Добро се показао, поготово кад се погоди нека тешка, стрма и клизава деоница, као и тамо где је тесно за паркирање и окретање. На таквим путевима анагажује се група способнијих и искуснијих возача у које и он спада. Није имао пехова ни проблема, остварује добре резултате у смислу превезених количина, а уз то и добро чува камион. Сналажљив је и врло одговоран када треба помоћи неком млађем раднику да извуче возило. Један је од радника за пример. Славиша живи у родном Кривељу, ожењен је, има ћерку Анђелу од шест година, која се спрема за школу, и трогодишњег сина Вукашина, који ће можда татиним стопама.

–Возач сам тешког камиона од 2000. године, што ће рећи да је за мном већ 17 година возачког стажа – каже Војиновић кога смо зауставили на улазу у коп. – Завршио сам за рударског техничара, али од првог дана свог стажа возим. Возим и мале (носивости 150 тона) и велике дампере (220 тона), нове и старе. Овај на коме сам сада је „унитриг“, један од најстаријих на копу. Безбедност људи и машина које раде или се крећу копом прво је што имам у виду кад седнем за волан. Мада све зависи од услова, од дужине релације, углавном превезем онолико колико се од мене очекује. Да бих у томе успео морају да буду добри и путеви, добро одржавање возила, а мој савестан рад се подразумева. Нисам ни помишљао да одем на багер или неку другу машину. Нашао сам се у овом послу, задовољан сам зарадом, а воља је пресудна да човек буде успешан у ономе што ради.
Багериста је можда мало важније, кажу на копу, али возач дампера је за нијансу опасније занимање зато што је реч о “покретном џину”, а на путевима копа лети је прашина, с пролећа и јесени блато, зими снег и лед. Ради се дан и ноћ, на празник кад сви славе, и довољна је секунда непажње, поготово у трећој смени, да буде проблема. На статичним машинама као што је бушилица, човек може накратко и да „одлута“ у мислима, а овде је довољан трен одсутности да дође до незгоде са великим последицама. Отуда је возач дампера врло специфично занимање, најкритичније кад су велике кише и залеђени путеви. Јер, није пријатно први кренути низ залеђену косину и спустити 370 тона терета. Адреналин ради, “мајстор” се зноји док по клизавици вози тако тешке грдосије. –Имајући у виду да је реч о опасном занимању, трудимо се да младе возаче добро обучимо пре него што крену самостално да возе – каже управник Делић. – Пролазе кроз све наше „филтере“, тестове, искусни возачи их проверавају да ли су добри да преузму тако скуп камион и због себе и због других учесника. Јер, могу да оштете и други камион, багер при утовару… Зато само најбољи добијају у руке волан дампера, а Славиша Војиновић је један од 80-ак возача којима је тренутно поверена флота од 17 тешких камиона, тако да је по двадесетак возача у смени. Издвојити се као један од бољих међу пробранима је част и мотив за даље, како због плате тако и кад кажу: „Еј, зовите Славишу да извуче камион“.