Бакар из отпадних вода
У зависности од тренутне производње, дневно се „преради“ 25-35 кубика отпадних вода. – За 19 дана у фебруару овим поступком добијене непуне три тоне „црвеног“ метала (у виду бакарног праха). – Д. Јовановић: Подухват, у који ништа није инвестирано и који смо извели сопственим снагама, наишао на разумевање свих запослених у погону који схватају његов значај и ефекат на пословање
ТИР. – Од фебруара у Електролизи је почела и практично да се примењује нова „технолошка линија“ – третман свих отпадних вода овог металуршког погона. Како је објаснио Драган Јовановић, управник Електролизе, њене три производне целине (за катодни бакар, племените метале и селен и бакар-сулфат) годинама раде по застарелим технологијама давно уграђеним, тако да се у различитим деловима процеса јављају отпадне киселе воде, док поједине садрже извесне количине корисних супстанци, попут бакра. У погону су у протеклом периоду обавили „снимање“ и селекцију свих вода које се овде троше (реч је, углавном, о индустријској води). Свуда где је било могуће (на пример тамо где, ради хлађења, само прођу кроз неки агрегат и излазе незагађене), те воде се сакупљају преко сабирног базена и враћају назад у процес. Електролиза на тај начин месечно уштеди 10.000-15.000 кубних метара индустријске воде (заједно са Пометон–ТИР-ом месечно троши око 23.000 кубика). Друга група вода која је на неки начин контаминирана делимично се, након филтрирања, употреби за поједине процесе, што је случај у радној јединици за производњу катодног бакра. Оне са повећаним садржајем хемијских елемената (арсен, гвожђе, олово), које би „загадиле“ катодни бакар, не смеју поново да се користе.
– Идеја није нова, а третман отпадних вода је у минулих 15 година рађен само експериментално због стицања основних знања и сагледавања кинетике процеса, али никада стално и на дужи временски рок. Стога смо у Електролизи одлучили да огледе преведемо у конкретан подухват, и то сопственим снагама. Једна половина отпадних вода које се третирају на овај начин је из тзв. флоп-танка Регенерације, а другу чини микс вода из Златаре и електролитичке рафинације бакра. У зависности од тренутне производње, дневно се „преради“ 25-35 кубика. За процес (ЕW – електровининг) искоришћена је постојећа опрема у старој електролизи (две електролитичке ћелије, систем за циркулацију и грејање електролита, а као анода служи олово).
Ништа није инвестирано у нову опрему, већ су наше службе машинског и електроодржавања постојећу прилагодиле новим захтевима. Ова тзв. нова технолошка линија за 19 дана у фебруару је произвела и топионици, као повратни материјал, испоручила непуне три тоне бакра. Добијени „црвени“ метал није компактан и у облику катоде, већ се као бакарни прах таложи на дну електролитичких ћелија, празни и одлаже на погодно место за сушење – истиче Јовановић.
Наш саговорник додаје да су се првог месеца рада „нове линије“ трудили да концентрацију бакра у процесу сведу на 1 грам по литру отпадних вода (садржај метала у овако насталим бакроносним муљевима је, у просеку, 80-85 процената суве материје). Тренутно се сагледавају и економски ефекти (осим потрошње електричне енергије и одређене количине трафо-уља, других трошкова нема). После првих искустава, у наредном периоду планирају да уведу вакуумски систем „извлачења“ бакроносног муља из електролитичких ћелија, као и да осмисле начин његовог сушења. Управник Електролизе закључује да је подухват наишао на разумевање свих запослених у погону који схватају значај и ефекат овога што се ради на пословање.