Велики мајстор за мале багере

Близанци Драган и Бора Станојевић бавили су се и истим послом, били су багеристи. Драган на кривељском копу, где га сви знају под надимком Мика, а Бора у Мајданпеку. За 45 година стажа Мика је 37 провео на малим багерима-сајлашима без хаварија и пехова, први је долазио на посао, последњи одлазио, увек спреман за шалу био је омиљен међу колегама
РББ
. – Драган и Бора Станојевић, близанци познатији као браћа Рибићи, односно Гага и Риба, из доба кад су играли фудбал, бавили су се и истим послом. Обојица су били багеристи, Бора у Мајданпеку, а Драган најпре на Борском, па у „Церову“, да би завршио на кривељском копу. Ту га сви знају под надимком Мика. Од почетка ове године он је пензионер са преко 45 година стажа, од којих је чак 37 провео на старим “сајлашима” као један од најпоузданијих багериста.
Родио сам се 1961. у Бору, завршио за руковаоца рударском механизацијом и 1982. запослио на старом борском копу – каже Мика. – Ту сам радио пола године, отишао у војску и по повратку наставио као помоћник, док нисам добио решење багеристе. Гледао сам како колега ради на тзв. руским багерима који су били много мањи од данашњих и под бројевима – двадесет пети, тридесети… Команде су биле на педале, кад се вртиш у круг притискаш једну па другу, лева – десна, и тако целу смену… Колега ми је најпре давао да радим „на празно“ док не стигне камион, а онда сам товарио по један-два и тако се ослободио. Кад је борски коп затворен 1992. прешао сам на „Церово“ где сам, опет на руском багеру, радио још десет година. Тада сам прешао на кривељски коп и радећи на „ПХ 3“-багеру и „мариону“ стигао до пензије деветог јануара ове године.
Драган се не хвали да је најбољи мајстор, али његови надређени кажу да је за те мале багере, руске и „ПХ“, био специјалиста. Он признаје: – Од првог дана на старом борском копу било ми је интересантније него у школи, где сам био осредњи ђак. На копу сам научио како брзо да радим, а да не оштетим камион, да не повредим људе. Временом сам се још извештио тако да сам на кривељском копу у једној ноћној смени „марионом“, чија је кашика упола мања од хидрауличних (11,5 кубика), утоварио скоро 60 камиона! Станојевић не само да је волео свој посао, него је имао и јак разлог да буде вредан и одговоран јер – нико у његовој седмочланој породици не ради. Онај ко мисли да буде багериста – сматра наш саговорник – најпре мора добро да упозна машину, а онда и да је стално прати, прегледа пре почетка рада. – После толико година багер ми сада мало недостаје – каже сетно. – Устајем рано као да ћу на посао, па онда одем у башту или чачкам нешто око куће.
Управник кривељског копа Милан Делић са задовољством нам рече да је Мика увек обављао свој посао онако како се то и очекује од багериста, јер они покрећу производни ланац. – Међу првима је стизао, са последњима полазио – каже Делић. – Пред пензију није тражио поштеду нити лакше радно место. Желео је да до последњег радног дана буде на својој машини. Тако је и било. Овде је најчешће радио на багеру „ПХ 3“ и у свом радном веку није имао хаварија ни пехова. Увек коректан и спреман за шалу, био је омиљен међу колегама у својој смени „Ц“. То је занимљив човек, а пошто живи у Брезонику, у близини копа, увек је био спреман да ускочи и замени колегу, да остане прековремено. Предусретљивје и одговоран, спреман за сарадњу, тако да за њега имамо само речи хвале, што могу да потврде колеге и пословођа.
Када је почињао као помоћник багеристе, сада пословођа Далибор Јовановић учио је баш од Мике, тада већ искусног мајстора, изузетно вредног и тачног човека: – Никад му се није десило да омане, да не дође на посао, а ако је требало и да остане. И кад смо хтели да га поштедимо – каже Јовановић – пошто има проблема са коленом – није прихватао, увек је био уз екипу. За 14 година колико сам му био пословођа нема ни дан боловања. Иако су ти мали багери са кабином испод, из које се готово не види где сипа кад товари велике камионе, он је био један од најбољих мајстора. Толико се извештио тако да док ми утоваримо камион са пет-шест великих кашика, Мика утовари пре нас са 12-13 мањих. Био је и веома осетљив, тремарош, па је било довољно да неко од руководилаца само повиси тон, да се он збуни и спетља. Тешко је то подносио и трудио се да не долази у такве ситуације.

Погледајте још...

Оставите коментар