Пензионери РТБ-а: Јасминка Пешић (РБМ)

 Не правим планове за пензионерске дане, уживам!

 

У својој служби водила је одличан тим који је потпуно дорастао свим захтевима посла, а као стручњак имала привилегију да ради на специфичним технологијама, буде самостална и поштована због свог знања и стручности

РБМ. – Драго ми је што сам као дипломирани инжењер технологије радила на појединим специфичним технологијама које већина мојих колега нису имали прилику ни да упознају, а не привилегију да се баве тиме. Драго ми је што сам као технолог своје знање могла да применим у пракси будући да су инжењери, заправо, примењени хемичари – речи су којима своју причу о годинама рада у Руднику бакра Мајданпек започиње Јасминка Пешић, дипломирани инжењер технологије. Она је са положеним стручним испитом из технологије, последње две деценије провела као руководилац Вулканизернице.
– Када сам се 1996. године, после рада у „Златари Мајданпек“, запослила у РБМ-у, вулканизерница је била радионица у којој се годишње прерађивала само тона сирове гумене смеше. Како је убрзо набављена опрема, почели смо да прерађујемо 50-60 тона гумене смеше, преузели све послове гумирања за потребе флотације и били спремни да све обавимо сами, без ангажовања трећих лица. Само једно облагање млина у флотацији подразумевало је утрошак 10-ак тона, а потребе за гумирањем било је и у другим деловима производног процеса, па је тако врло брзо гума постала трећа ставка у трошковима рудника, одмах после електричне енергије и нафте.

Посао се повећавао, а задаци постајали сложенији. Јер, радило се и на одржавању изузетно скупих транспортних трака, а и спојити једну траку на дробљењу, на пример, није нимало једноставно. Међутим, са групом запослених који су завршили гумарску школу у Нишу, створила је одличан тим људи сасвим посвећених послу. – Као технолог била сам донекле усамљена будући да је већина колега инжењера била рударске или машинске струке, али слободно кажем да сам у тиму имала праве мајсторе свог заната захваљујући којима смо све поверене послове могли да обавимо изузетно квалитетно. Мало смо познати, мало се о нама писало, мало нам је пажње поклањано, иако смо велики и напоран, а изузетно важан посао веома квалитетно обављали – каже Јасминка. У прилог томе наводи да су стручњаци једне реномиране компаније која се бави гумарством желели да преузму израду облога и гредица. После годину дана експерименталног рада испоставило се да, упркос неупоредиво квалитетнијој и савременијој опреми и бројности стручњака, не могу да обаве боље. – Показали смо да као тим све то можемо да урадимо баш као и они из компаније чије се име сматра гаранцијом професионалности и синонимом квалитета – истиче Јасминка. Додаје да јој је драго што рудник има такав тим, а истовремено, није жао што их је одласком у пензију напустила: – Драго ми је што сам као инжењер отишла у пензију. То ми је дивно, јер рудник је систем у којем нема незамењивих. Била сам посвећена послу а надам се да ће на то место неко доћи и имати преданости колико и ја. Драго ми је што сам обављала специфичне послове, а нисам била професор који је принуђен да понавља теорију. Своје знање сам успела да применим, што је за инжењера важно. А, и у организацији сам имала резултате. Са људима је најтеже радити, а као шеф службе, била сам принуђена да у свакој прилици пронађем адекватно, компромисно решење. Нисам размишљала о томе да водим неку службу, а 20 година, колико ниједна друга жена у РБМ-у и РТБ-у била сам руководилац службе. Посао који сам радила је потцењен, иако је веома важан. Међутим, никада ми то, ни нижа плата нису сметали. Било ми је важно да радим посао који волим и који ме испуњава. Имала сам могућност да радим на специфичним технологијама, будем самостална и поштована због свог знања и стручности – прича Јасминка и признаје да пензионерске дане још није осмислила. Каже, ужива у свакодневици, не оптерећујући се плановима.