Подигнут најтежи део опреме за нову линију топљења

Монтиран парни сушач шарже

“Бубањ” од 122 тоне, произведен у финској фабрици “Кумера”, постављен је на бетонску конструкцију високу 17,5 метара. – Кроз њега ће се пропуштати шаржа која садржи до 10 посто влаге и (након контакта са цевима у којима је водена пара) излазити са мање од 0,3 одсто, каква је погодна за топљење у флеш-пећи – објашњава Драган Маринковић, директор пројекта нове топионице и фабрике сумпорне киселине
ТИР. – Најтежи (појединачни) део опреме који се монтира на новој линији топљења, тежак 122 тоне, од данас је на свом месту. Снажна дизалица “ЛС Кранова” из Руме подигла га је на бетонску конструкцију високу 17,5 метара, а монтери АТБ ФОД-а побринули су се да буде постављен онако како пројекат налаже. Реч је о парном сушачу кроз чији “бубањ” ће се пропуштати шаржа која садржи до 10 посто влаге, а излазиће из њега са мање од 0,3 одсто, каква је погодна за топљење у флеш-пећи. Према објашњењу Драгана Маринковића, директора пројекта нове топионице и фабрике сумпорне киселине, сушење ће се одвијати тако што ће се кроз цевне намотаје унутар бубња који се окреће пропуштати водена пара. Сушач је том приликом нагнут према својој задњој страни где ће “цурити” шаржа осушена у контакту са цевима, док ће се пара и ваздух одводити, отпрашивати и испуштати. Пошто се ради о мало вишим температурама, да не би дошло до самозапаљења шарже и нежељеног акцидента том приликом додаваће се азот као неутралан гас.
–Сушач је направљен у финској фабрици “Кумера” која је специјализована за опрему намењену обојеној металургији – каже Маринковић. – Летос је најпре бродом, а онда транспортером, довезен у Бор. Истоварен је на специјално за то урађене металне носаче, тако да се транспортна платформа београдске фирме “Бора Кечић” сада само подвукла под сушач, утоварила га и превезла до места монтаже. Пошто се ради о сложеној операцији и тешком терету, а истовремено морају да се поштују строге процедуре безбедности, овај подухват је, као и монтажа претходне тешке и габаритне опреме, изведен по тзв. лифтинг плану (плану подизања) који тачно одређује врсту дизалице, њену носивост, место на коме ће бити постављена, висину “стреле”, дохват елемената којим се терет везује итд. Све има атесте, у складу је са прописима, стандардима и све се то “слило” у елаборат којим су стручне службе одобриле да се операција тако изведе.
Пре довожења сушача на место дизања пажљиво су припремљени и транспортни путеви на којима је било леда и блата. Ризлом је насипана и добро уваљана цела траса, а посебно прелаз преко индустријског колосека. Такође, добро је припремљено место на коме је постављена дизалица носивости 500 тона јер само она, без тегова и терета, тежи око 100 тона.
– Постојећа топионичка технологија нема процес сушења шарже, него се шаржа са садржајем влаге и до 10 одсто директно убацује у реактор на пржење – објашњава Маринковић. – После тога прженац гравитационо пада у пламену пећ где се топи, а пламена пећ се “ложи” неким фосилним горивом (спрашеним угљем или мазутом). У новом флеш-смелтинг процесу топљење ће се одвијати аутогено, што значи да нема додатка горива или га има врло мало само за корекцију термичког биланса, а топлота се добија из термодинамичких реакција оксидације сумпора кога има у шаржи. Да би се извршио тај процес оксидације сумпора у флеш-пећ се додаје технички кисеоник. Он се удувава заједно са ваздухом који у природи садржи око 21 одсто кисеоника. На овај начин садржај кисеоника повећава се до преко 60 одсто како би се процес одвијао аутогено, односно да би оксидација сумпора била успешна.
Гасови пржења из садашње технологије прерађују се у фабрици сумпорне киселине, а гасови из процеса топљења, пошто се ради о великој количини а малим садржајима СО2, испуштају се кроз зидани стометарски димњак и основни су, и највећи, загађивач. Нова технологија – наглашава наш саговорник – заснована је само на једном процесу топљења у једној пећи (без пржења) и реч је о мањој количини гасова са већом концентрацијом СО2. Сви ти гасови из флеш-пећи сакупљаће се и – после хлађења у котлу, отпрашивања у електростатичком филтеру и прања и хлађења у скруберима – одлазиће у нову фабрику сумпорне киселине на прераду. То значи да се ниједан технолошки гас који се развија у процесу топљења (флеш-пећ и конвертор) више неће емитовати на димњаку, већ ће се прерађивати у сумпорну киселину. Чак неће постојати ни физичка веза између димњака и технолошких јединица за конверторовање и топљење. На димњак ће ићи само пречишћени, тзв. фугитивни, слаби гасови са отвора за испуштање бакренца, шљаке, са лонаца и из процеса сушења шарже.