Прослава Дана рудара Србије почела у дому једне од најстаријих рударских породица у Бору
Ћу Гуоџу: Рударске породице су срце Бора
Реч је о породици рудара “Јаме” Дарка Станковића, овогодишњег добитника награде „Инжењер Шистек“, коме су и отац и деда радили у руднику, као што и он већ четврт века обавља најтежи посао на свету у најстаријем руднику Србија Зиђин Копер. – Њега је на Дан рудара посетио генерални директор, честитао му празник и разговарао са њим, али И његовим оцем који је такође некада радио у “Јами”
БОР. – Иако није црвено слово, за нас је овај дан велики празник. Сваке године супруга спреми богату трпезу, позовемо пријатеље и прославимо Шести август. А, какав би то био слављенички амбијент без рударске заставе. Овако рудар “Јаме” Дарко Станковић, овогодишњи добитник награде “Инжењер Шистек” објашњава зелено-црну заставу која доминира у његовој дневној соби, где је на Дан рудара Србије дочекао госте из компаније у којој већ четврт века обавља најтежи посао на свету. Посетио га је генерални директор Србија Зиђин Копер Ћу Гуоџу са сарадницима, честитао му празник и разговарао са њим, али и његовим оцем Војиславом, који је такође некада био рудар.
–Радио сам тежак физички посао. Тада није било много машина, па смо копали ручно, крамповима. Касније су стигле утоварне машине, али не онолико колико је било потребно. Леђа су трпела, све је било на о-рук. Без обзира на то, желео сам да и Дарко буде рудар, иако је таст хтео да му зет буде милиционер. Рудар мора да буде храбар и да се не плаши мрака, а мој син је баш такав, зато ме је и послушао – испричао је гостима деда Воја.
Дарко Станковић већ 25 година ради у “Јами” и задовољан је јер, како каже, обавља посао који воли и који приде његовој породици омогућава пристојан живот.
–Рудар је специфично занимање. Не можете сами да радите, морате да имате тим. Ако је тим добар, резултати су неизоставни. Зато је награда коју сам добио признање за све моје колеге. Њима, а и осталим радницима и члановима породица, као и менаџменту и грађанима Бора и Мајданпека честитам Дан рудара и желим им, пре свега, добро здравље – рекао је Дарко Станковић.
Дарко у “Јами” обавља послове бушења, припреме и минирања бушотина. Рукује “боомером” и “симбом”. Поносне су на њега ћерка Сања и супруга Ивана.
–Имамо договор да пусти поруку сваки пут када заврши смену. Да знамо да је добро. Само једном се десило да му се батерија испразнила, али је и тада позајмио телефон од колеге и јавио нам се када је изашао из треће смене – каже нам Ивана и тиме заправо открива велику стрепњу, али и љубав.
Генерални директор Србија Зиђин Копер се до танчина распитивао шта је конкретно Дарков посао у “Јами”, али га је занимало и како се некада радило у борском руднику. – Овакве породице су срце Бора. Оне су темељ развоја компаније, али и града – закључио је Ћу Гуоџу.
