Ремонт Сумпорне допринео побољшању технолошких параметара

„Трудимо се да не реметимо ток бакра“

Након санације мокрог електрофилтера Д и прве етаже у контактном реактору (просејавање и допуна катализатора), побољшана је вуча и пречишћавање гаса из Топионице. – Захваљујући повећаном искоришћењу сумпора из гаса, производња киселине је, са дотадашњих 800-900 тона, подигнута на преко 1.000-1.100 тона дневно. – Бележи се велико временско искоришћење фабрике
СУМПОРНА. – Током планираног застоја крајем септембра, када су басенски радници самостално ремонтовали комплетну, нову металуршку линију, и то за рекордних пет дана, отклоњене су све последице прошлогодишњег пожара у Фабрици сумпорне киселине који се, под руководством канадског СНЦ Лавалина, десио на самом крају изградње нових постројења. Након санације мокрог електрофилтера Д и прве етаже у контактном реактору (просејавање и допуна катализатора), дошло је до хармонизације рада фабрике и побољшања технолошких параметара (вуче гаса из Топионице – и са конвертора и са флеш-пећи, тако да и она може да ради пројектованим капцитетом, па и већим, што није могла пре ремонта) – оценио је (седмог децембра) Зоран Алексов, управник Фабрике сумпорне киселине.
– Укључивњем у процес филтера Д, који дотад није радио, побољшано је пречишћавање гаса. Наиме, непречишћен гас долазио је у контакт са катализатором који је најважнији у производњи сумпорне киселине и ту се одвија главна реакција (СО2 се претвара у СО3, а потом у киселину). Док филтер није радио, све нечистоће су одлазиле у прву етажу контактног реактора, што је изазивало смањење каталитичке активности катализатора, повећања отпора на етажи, а тиме и смањење вуче гасова. Све то је утицало на рад и Сумпорне и Топионице. Последица тога била је и мања производња сумпорне киселине (испод 1.000 тона, у просеку, дневно), а и ту количину смо добијали максималним залагањем свих радника у оба погона. Захваљујући повећаном искоришћењу сумпора из гаса, сада смо је, са дотадашњих 800-900 тона, подигли на преко 1.000-1.100 тона дневно. Пре ремонта Топионица није могла да ради пуним капацитетом, пошто је била ограничена вучом гаса из Сумпорне. Сада је друга прича – могу комотније да раде, шаржирају више тона на сат и производе више бакра. Поента је да се санација у Сумпорној позитивно одразила не само на квалитет рада и производњу киселине него и на количину добијеног „црвеног“ метала – наглашава Алексов.

Промене пројекта

– У технологији нисмо ништа мењали нити има потребе за тим, него смо санирали уграђену опрему. У делу фабрике, где се пречишћава гас са флеш-пећи, промењен је начин транспорта отпадне воде до постројења за њено пречишћавање. Пумпе, које су биле уграђене у том делу постројења, веома брзо су отказале, па смо морали да се довијамо јер фабрика не може да стане. Сами смо правили и монтирали наше пумпе, нове инсталације и цеви. Такође, променили смо и пумпе за произведену киселину, јер се оригиналне нису баш показале, па су и оне брзо отказале. Преправили смо и дорадили пумпе из Електролизе које за сада добро раде.

У прилог тврдње да је ремонт омогућио нормализацију рада и „довођење“ Сумпорне у пројектоване технолошке вредности, наш саговорник додаје и повећање временског искоришћења фабрике. После септембра, када је износило 72 одсто, почело је да расте: у октобру 84%, у новембру 97% и у децембру 100% (годишњи просек је 87%). – Бележимо велико временско искоришћење, што значи да фабрику држимо под контролом. Сумпорна стоји само када се ради нешто у Топионици, примера ради, периодично минирање аптејка (заустави се флеш-пећ, али претходно се из ње „пренесе“ бакар у конвертор и ми, практично, радимо само на гас са конвертора). Трудимо се да све наше кварове и недостатке отклањамо у том периоду. То су тзв. плански застоји и отуда велико временско искоришћење.
Управник Сумпорне посебно истиче и трећу, веома важну последицу септембарског ремонта – смањено аерозагађење. – Нисмо имали неко аерозагађење из Сумпорне ни пре тога, али чим је повећана производња киселине, значи да је више искоришћен сумпор који долази из Топионице и претворен у киселину, па је логично да на димњаку нема шта да изађе. Када је реч о отпадним водама, све које се стварају у Топионици и Сумпорној иду у постројење за пречишћавање отпадних вода, где се неутралишу и поново враћају у погон флотације, а муљ се одлаже у депонију, тако да је, технолошки гледано, и тај део заокружен. Заокружили смо гас, отпадну воду и – све је под контролом.

Као најважнији циљ коме стреме, Алексов потенцира повећање производње сумпорне киселине и капацитета фабрике. Иначе, било је предвиђено да „сумпораши“ 2016. заврше са 366.000 тона, а досад су дали 275.000 тона (75 одсто планираних количина). – Уколико овако радимо до краја године, надам се и боље, достигли бисмо 300.000 тона (82%), што је добро ако знамо да смо скоро целе године (до септембра) радили без једног електрофилтера и са смањеном вучом гаса. Практично, наш основни план је да „пратимо“ Топионицу и сав сумпор-диоксид претворимо у киселину. Треба напоменути да се одређена количина топлоте из контактног реактора преводи у водену пару која се користи за потребе у Топионици и делом за производњу електричне енергије. Сарадња са топионичарима је добра, свакодневно се договарамо и трудимо да не реметимо ток бакра и екологију у радној и животној средини.
Управник је на крају разговора похвалио раднике погона на чијем је челу (укупно 100). – Право је чудо како смо се уходали, јер људи су дошли из старе фабрике без иједног дана обуке. Посебно они који раде у контролној соби. Пренео сам им оно колико сам знао и умео. Почетак је заиста био тежак, сада је друга прича – мање-више сви смо стекли искуство за ових годину и нешто дана рада нове фабрике.