„Кривељском косином“ ка бољим данима

 

Благоје Спасковски: Биће нам потребне две до три године да (подземним путем) започенемо експлоатацију 6,3 милиона тона руде и за то време, рачунајући ефекте бољих искоришћења у модернизованим флотацијама и новој топионици, дуплирамо годишњу производњу злата из Бора и Мајданпека
РТБ открио ново лежиште са 18 тона златаРТБ
. – Геолози рударско-топионичарског басена Бор приводе крају истраживање новог лежишта златоносне руде на десној обали Кривељске реке у троуглу између кривељског копа, тамошње флотације и јаловишта. Реч је о тзв. епитермалном лежишту злата (без бакра), првом оваквог типа у историји РТБ-а Бор, из каквих се, иначе, добија 70 одсто светског злата (у Америци, Чилеу, Аустралији, Новом Зеланду, Индонезији, Русији…) Генерални диеректор РТБ-а Бор Благоје Спасковски синоћ је гледаоцима борске телевизије с посебним задовољством саопштио ексклузивну вест да је на “Кривељској косини” набушено 6,3 милиона тона руде са 18 тона злата!
РТБ открио ново лежиште са 18 тона златаРеч је о чистој златоносној руди – казао је Спасковски – исплативој са садашњом ценом. Предстоји овера, потом пројектовање и улазак у нешто што се зове рудник злата. Биће нам потребно две до три године да започнемо експлоатацију. Лежиште “Кривељска косина” је на дубини 150 до 450 метара и, према првим сагледавањима стручњака, врло брзо би се могло доћи до њега поткопом из старог борског копа. Моћности је око 6,3 милиона тона, са просечним садржајем злата преко три грама по тони, што је већ златоносна руда, мада у “срцу” лежишта (са 1,7 милиона тона руде) злато иде чак до шест грама по тони! А, три грама злата (по садашњој цени ) вреде око 120 долара. Да је степен искоришћења само 60 одсто имали бисмо вредност те руде од преко 70 долара. Трошак нам сигурно не би био већи од 40 долара по тони руде, што значи да би нам остало 30 до 35.
“Кривељска косина” је велико лежиште, али не веће од онога које је Фрипорт открио испод борског аеродрома где је знатно већи садржај злата, а и бакра којег, као ни сребра, на “Кривељској косини” нема. Вест о новом лежишту била је повод Спасковском да нагласи да је Бор перспектива, бренд Србије имајући у виду и поменуто Фрипортово лежиште, чија је вредност ових дана процењена на преко седам милијарди долара, као и вредност читавог борског рудишта вредог 23 миљарде. “У околини Бора – рече Спасковски – имамо цео буџет државе Србије!”

РТБ сада годишње произведе око тону злата – додао је Спасковки. – Али, повећањем искоришћења у борским и мајданпечкој флотацији које смо модернизовали, добијамо још по 50-ак килограма злата из једног и другог рудника. Значи, то је нових 100 килограма злата. А, кад се све сабере – богата лежишта, већа искоришћења у флотацијама и новој топионици, што доноси и више златоносног муља – онда ће количина злата коју даје РТБ Бор за три-четири године бити удвостручена. Све то побољшаће финансијски биланс Басена, кеш-флоу ће бити повољнији, биће више пара, буџет пунији, а учешће РТБ-а у БДП-у Србије знатно веће.
Подсетимо да је од 1903. године до данас у Бору произведено шест милиона тона бакра, 160 тона злата и више од 1.000 тона сребра. Колико је још година извесног рударења пред РТБ-ом убедљиво показују следеће бројке: РТБ сада располаже са 1,355 млиона тона оверених рудних резерви у којима је приближно пет милиона тона бакра, 196 тона залата и 2.170 тона сребра, а истражни радови у Бору и околини се настављају. За нова лежишта веома су заинтересоване и стране компаније.

Погледајте још...

Оставите коментар