Са лица места: У флеш-пећи нове топионице

Срце нове металургије

 

У пећи, која изнутра личи на огромну собу дугачку 18, а широку девет метара и плафоном који помало подсећа на храм због круга пречника пет и по метара у чијем центру је „копље“, пријатних 20 степени иако још увек није потпаљена. – Све је спремно за њено загревање, озид је завршен, а инсталирано је 10 километара бакарних цеви, каже Жељко Ребершак. – Флеш-пећ је изграђена за непуна два месеца и у њу је узидано око 900 тона аустријске и пољске магнезитне ватросталне опеке
НОВА ТОПИОНИЦА. – На непун месец до завршетка изградње новог пирометалуршког постројења у Бору и увођења савремене БАТ технолгоије, која подразумева замену досадашње новом, аутогеном флеш-смелтинг технологијом финског произвођача Оутотец, градилишта нове топионице и фабрике сумпорне киселине изгледају баш онако како и треба да буде када су сви послови у завршној фази – фази провере, дотеривања, гланцања. Објекти су затвореним панелима лед-беле боје, па се и издалека, ма како суморни били последњи дани новембра, види њихова монументалност и величанственост. Та нова аутогена пећ, флеш-пећ, већ је изграђена и заштићена најлонима јер, како каже сајт-менаџер Енергопројект Опреме Жељко Ребершак, температура њеног тазе израђеног озида не сме да падне испод пет до десет степени Целзијуса. Најлони је, објашњава Ребершак, штите и одржавају јој отпималну топлоту јер је напољу већ минус.

Хоћемо да подигнемо најлоне и видимо како изгледа то „финско чудо“, да уђемо у пећ. – То је сада, када је све готово, могуће само уколико прођемо кроз потисно окно. Стојимо код реакционог окна, ту почиње процес топљења, допрема се концентрат и остали енергенти, ту је централни горионик. Озид пећи је готов, инсталирано је око 10 километара бакарних цеви, расхладни системи, све је спремно за пробни рад. Упоредо се ради и на околним системима, рецимо на оном са позиције „1.000“ за допрему концентрата – каже сајт-менаџер „ЕП Опреме“. Разговор са њим отежава несносна бука на коју су, ваљда, сви који ту раде одавно навикли, па и Ребершак шеретски рече да се не штрецамо много, „то само радници „убеђују“ лим да се намести како треба“. – У пећи је мирније, причаћемо доле.
Силазимо низ уске металне мердевине. Пажљиво. Траје то јер, касније сазнасмо, потисно окно је високо 15 метара. Као у бунар да смо пошли, само је рупа кроз коју се спуштамо много ужа. Успут не причамо ни о чему, концентрација и усредсређеност су максималне.
Тек кад смо на сигурном, кад стојимо тамо где ће се сутра топити „лава“ бакренца, на дну флеш-пећи, разговор се наставља. Као да смо у огромној „соби“, а Ребершак каже да је дугачка 18, а широка девет метара, која, ако јој погледамо плафон, помало подсећа на храм. Због круга пречника пет и по метара у чијем је центру „копље“. Унутра је пријатних 20 степени, иако је напољу минус „секао“ ваздух.
–Овде је уграђено око 900 тона материјала, аустријске и пољске магнезитне ватросталне опеке. За доњи део пећи и зидове коришћена је цигла из Аустрије, а за њен свод и оба окна пољска облога. Флеш-пећ изграђена је за непуна два месеца, почело се почетком октобра а завршило 24. новембра. Сви радови обављани су под будним оком „ЕП Опреме“. За овај специфичан посао ангажовали смо уско специјализовану фирму „Ватростална“ из Македоније, пошто није реч о класичној зидарској работи. Био је специфичан и сам начин уградње, али и грађевински и везивни материјал. Двадесет пет радника радило је у две смене, по десет сати и с поносом могу да кажем да је пећ изграђена у рекордном року. Радове су надгледали и супервизори из Аустрије и Пољске. Они су контролисали да ли се цигла уграђује по стандардима који захтева њихов материјал, редослед и начин уградње. И они су, као и ми и људи из Оутотеца, били веома задовољни како је посао обављен – испричао је Жељко Ребершак.
Вратили смо се истим путем са нашим домаћином и водичем, само много лакше и брже. Горе, не безбедном, неко је и даље „убеђивао“ лим да легне на своје место, а у пролазу чусмо и добацивање „Ђенка доручкује, имали сте среће. Не би од вас остали ни дугмићи.“