Сава Живковић: У Топионици нема лаког посла
ТОПИОНИЦА. – Тридесет две године Сава Живковић, ПК металург, свакодневно је долазио у одељење конвертора и рафинације у Топионици и ту стекао радни стаж од 40 година и 11 месеци, јер је имао бенефиције (четири месеца за годину дана). И, скоро све време, до пре три године, био је шаржирач конвертора, а онда је добио решење за крановођу. Са тог места марта ове године отишао је у заслужену старосну пензију.
Сава је рођен осмог априла 1959. у Жагубици, где је завршио осмогодишњу школу. Са 25 година напустио је родно место, дошао у Бор и 17. новембра 1984. запослио се у Топионици као шаржирач конвертора. – У Топионици нема лаког посла, али шаржирач конвертора се баш добро додатно озноји од физичког рада – качи хладан материјал, корпе, бакар у течном стању у лонце. Празан лонац је, иначе, тежак десет, а пун 30 тона. Када сам дошао у Топионицу радила су три конвертора (један је био у резерви), а сада само један и једна пламена пећ. У одељењу конвертора било је 32 радника. Радило се напорно, али било је пет шаржирача, па није било тако страшно. Сада нас у целом одељењу има укупно седморица. Није празна прича да се топионичари често хвале и поносе дружењем. Некада је било много лепо, али и сада се дружимо мада нас има мање у смени – сећа се Сава својих почетака у Топионици.
Потом је Сава одлучио да се ванредно школује, уз рад, и заврши за ПК металурга. Каже да није било нимало лако најпре одрадити прву смену, па онда отићи у школу, али је и то успешно пребродио. Стекао је и интерну квалификацију да управља краном носивости 55 тона. Пре две године промењена је и систематизација послова, па је по новој Савино некадашње радно место укинуто. – Сада нема шаржирача конвертора него само крановођа, па тако идемо у круг од једног до другог радног места. Раније се много радило, али и сада не заостајемо и посустајемо. Много се радујем што сам дочекао нову топионицу. У старој су услови били тешки – дим и прашина на све стране. Новој не може ни да „приђе“ – услови су неупоредиво бољи, много је мање дима и загађености. И, добро је што је направљена. Топионица мора да ради. Да није тако не би било ни плате, ни пензије, пропали бисмо. То је јака фирма – држи целу Србију. А, младима бих поручио да мора да се ради.
Примећујемо да Сава све време говори у садашњем времену, као да још увек свакодневно одлази на посао. Када смо му то предочили, признао је да још не може да прихвати чињеницу да је у пензији и да су му мисли често у Топионици. – Ипак сам ја „тазе“ пензионер, тек три месеца – додаје уз осмех.
Пензионерске дане Сава проводи у родној Жагубици. – Здравље ми је нарушено – мало ме притискају вишак шећера и крвни притисак, па зато и радим колико могу, на пољопривреди. Имам нешто земље, стоку, па се тиме занимам.