Скратили време (де)монтирања највећих мотора
Сналажљивошћу до великих уштеда
Специјални носач са сајлама, који су сами конструисали и направили, омогућио је сервисерима тешких камиона у Руднику бакра Бор да прескоче демонтажу неких склопова на “белазима” и уместо за три дана, мотор избаце или убаце на шасију за два дана. – Сибин Србуловић: Готово код половине послова у ремонтима реч је о чистој сналажљивости, бацамо само оно што је потпуно деформисано, а све што може да се “освежи” добија нову шансу
РББ. – За нама је хладан талас који је донео пуно проблема опреми на коповима, па су и сервисери тешких возила у радионици на старом борском копу баш морали да се покажу, иако нису били мање угрожени од других. То је важило и када су се сретали са “новом” и са старом опремом. Код старе, пошто се делови више не производе или тешко набављају, морају да се ослоне на све што се скине са машина (цилиндри, вентили, разводници, пумпе, разна кућишта и склопови) “освежи” и поново угради. За нову су им, уз то исто, била потребна, како рече Сибин Србуловић, управник радионице на старом борском копу, додатна, или боље рећи најновија знања, па су уз помоћ интернета и компакт дискова које имају, проналазили проблеме, али и смишљали сопствена решања за препреке са којима су се суочавали. Један од таквих примера је справа којом су убразли вађење највећих (“каминсових”) мотора из највећих “белаз”-камиона коју су сами осмислили и направили.
–Велики “белаз” је тако направљен да би нам, ако следимо “фабричку логику”, било потребно три дана да извадимо мотор ради ремонта. Машина је огромна, има доста прикључних склопова, дупле хладњаке, електроорман и све то мора да се скине да би се извадио мотор са генератором. Ми смо направили један носач са сајлама (нешто слично постоји у свету и доста је скупо) који нам је омогућио да прескочимо демонтажу неких склопова. Уклања се само најнеопходније и штеловањем сајли мотор извлачи из три, а неки пут и само два потеза. То је идеја мајстора из моторног одељења који су се нашли пред тим проблемом када смо вадили први мотор који је, са генератором, тежак 13 тона! Чекали смо на дизалицу, а пошто ју је тешко задржати неколико дана, механичари су почели да смишљају како да се, уз помоћ крана, мотор брже извуче, а да се не растура сав предњи део камиона. Ка решењу нас је одвела ранија пракса са моторима “еуклида”, “унитрига”…
Док је Бор имао џудо екипу у првој савезној лиги Добривоје Оларић био је репрезентативац а борски џудисти други у Југославији. Овде, у сервисној радионици, Оларић као пословођа припреме склопова, већ дуго вредно и успешно води ремонт свега што се скида са камиона који долазе на тзв. петхиљада часовни сервис, а уједно ради и на текућем одржавању машина за “Церово”, “Велики Кривељ” и “Заграђе”. – Ремонтујемо све склопове који иду на разне типове камиона – каже Оларић. – Колегама који се баве демонтажом, па монтажом камиона, ми припремамо делове почев од седишта возача, врата кабине, амортизера, цилиндара за киповање или управљање, преко хидрауличних пумпи, до кочионих носача, пнеуматика… Довијамо се на сваки начин, али комплетан склоп мора изаћи из припреме исправан и тестиран тако да кад се стави на камион сигурно ради, јер врло је тешко, и неприступачно, то исто урадити на терену.
Пошто су басенски камиони достигли велику сатнину (“каминсови” мотори су стигли на преко 30.000 мото-сати, што је изузетан домет) дошло се у ситуацију – каже Србуловић – да одједном треба да се сервисира 15-ак до 20-ак мотора. Због тога је примљено пет младих машинских техничара моторних возила (а потребно је још и за рад на мењачима) да би од старијих мајстора што пре научили ремонт свих врста мотора, а првенствено “QСQ 60”. Ми смо до сада заменили један, при крају је други, али пред нама је велики посао, а сами знамо да један такав нов мотор кошта 360.000 до 400.000, а његов ремонт 150.000 евра!
Велимир Ђорђевић води послове машинске обраде делова. – Иако смо све чешће у прилици да правимо делове какве први пут видимо – каже он – сналазимо се и, што је најважније, немамо притужбе. Обрада вратила, осовина, разних спојница, чаура, све то овде обавља укупно једанаест металаца на разним машинама (просек стажа је преко 30 година). Идеја је да се, уз набавку неких машина и повећање броја запослених, у овој радионици централизује машинска обрада за читав РТБ како би се интензивно радило у две смене. Ми и сада тако радимо, али са малим бројем извршилаца, а поента је да све што може да се овде направи, не шаље ван РТБ-а.