Софистицирани системи донели новој Електролизи у Бору врхунски квалитет катодног бакра

Од пајсера, штангли и дрвених летви до робота, компјутера и високотехнолошке опреме

Нови погон електролитичке рафинације у саставу Србија Зиђин Копер је прави еколошки погон. Нема отпадних вода, не загађује својим радом околину и нема емисију отпадних, киселих гасова. – Модернизацијом и роботизацијом процеса побољшан је квалитет катодног бакра, а аутоматизација је компанији и огранку ТИР донела и мању потрошњу електричне енергије. – Раније стара енергана трошила „брдо“ угља за грејање процеса у електролитичкој рафинацији, а сада је већ у октобру забележена 84% мања потрошња топлотне енергије, каже Љубиша Стаменковић

ТИР. – У модернизованој и потпуно аутоматизованој Електролизи у Бору, добија се катодни бакар врхунског квалитета, јер запослени сада баратају свим потребним информацијама за квалитетно вођење процеса.

–Имамо врло прецизне нивометре флуида, самим тиме и тачан прорачун када треба додати адитиве који утичу на квалитет и изглед катоде. Сада се прецизност постиже у грам, док је у старом погону све то било одокативно. Никада нисмо могли да одредимо право стање количине раствора у процесу, што је пресудно за количину адитива. У том смислу, учињен је велики напредак и сада је вођење процеса не само много лакше, него је и максимално прецизно – каже руководилац Електролизе Љубиша Стаменковић.

Ако се пореде катоде из старог и новог погона, додаје он, побољшања су видљива голим оком и то почев од физичких карактеристика. – Површина катодне плоче сада нема тзв. бубуљице као некада, због чега смо у старој електролизи врло често имали проблем при одређивању квалитета. Физички изглед је раније често био на граници потребног за квалитет А (граде А) због неравнина и дендрита, па смо понекад страховали од рекламација купаца. Сада је свака катода идеална и сав бакар из комерцијалне производње продаје се по тарифи за А квалитет, која подразумева и бонус на берзанску цену. Друга разлика тиче се димензија, изгледа и тежине. Катодне плоче више немају тзв. ушице, а то утиче и на квалитет. Раније се, наиме, између тих „ушица“ увек задржавао електролит, који касније прелази у бакар-сулфат, па су се рекламације купаца односиле и на присуство овог неорганског хемијског једињења. Тај проблем је раније фактички немогуће било елимисати, а данас га немамо. Катодни бакар се сада таложи на плочама од нерђајућег челика, а добијамо катоду већих дмензија од старе и без присуства бакар-сулфата. Катода се таложи на челичној плочи са обе стране, приликом скидања се оне раздвоје, падну и онда се споје. Те две катоде заједно буду тешке око 200 килограма – прича Стаменковић.

Ова унапређења, међутим, нису допринела само побољшању квалитета катоде, већ су компанији Србија Зиђин Копер и огранку ТИР донела мању потрошњу електричне енергије. – Пошто више нема тих „бубуљица“, мање је и кратких спојева између аноде и катоде, а самим тиме је и ефикасност процеса већа. У првом месецу пробног рада достигли смо искоришћење струје 98 одсто, што је резултат који имају најбоље електролизе у свету. Циљ нам је да у наредном периоду макар за нијансу „прескочимо“ ту светску критичну границу. За сада подаци о потрошњи електричне енергије показују тренд пада по јединици производа, а како производња буде расла, потрошња ће бити још мања. Такође, потрошња воде је 80 одсто мања него она коју смо раније у просеку бележили на годишњем нивоу. Нова Електролиза нема отпадних вода, а раније смо дневно имали 200 до 250 кубика, са високим садржајем сумпорне киселине. Сада тога више нема, јер имамо системе који воду прерађују и враћају је у процес. Фактички, воду сада трошимо само за надокнаду оне која испари у ћелијама, пошто се процес одвија на 60 степени. И та потрошња је доста смањена, јер смо ћелије прекрили и тако добили уштеду и у топлотној енергији – наводи Љубиша Стаменковић и додаје да је раније стара енергана трошила „брдо“ угља за грејање процеса у електролитичкој рафинацији, а да је сада већ у октобру забележена 84% мања потрошња топлотне енергије.

Нови погон електролитичке рафинације је прави еколошки погон. Нема отпадних вода, не загађује својим радом околину и нема емисију отпадних, киселих гасова. – Сада имамо и постројење за третман гасова из процеса одбакривања. Постоје две линије тзв. скрубера, односно система за пречишћавање отпадних киселих гасова. Гасови се ту неутралишу и перу, а све оно што није погодно за враћање у процес одлази у ново постројење за третман отпадних вода – истиче руководилац Електролизе.

Још једна велика и важна разлика између старог и новог погона јесте та што у Електролизи више нема тешког физичког рада. – Нема више лупања анода, маневрисања, дизања катода. Нема више радника „на кацама“, самим тиме ни најтежег радног места у компанији. Сада за евентуалне кратке спојеве постоји алат, којим се са површине катоде „бубуљице“ огребу, без извлачења из каде. Од чекића, пајсера, штангли и дрвених летви, прешли смо на рад са роботима, компјутерима и осталом високотехнолошком опремом. За посао у новом погону бирали смо најбоље људе у области машинског и електроодржавања, јер рачунамо на њихово знање и искуство, без обзира на то што се и они први пут срећу са новом опремом. Још увек учимо и потребно је време да бисмо ушли у суштину најсофистицираније технологије, али брзим темпом идемо у том правцу – закључује Стаменковић.