Специјални камиони почели превоз шљаке из нове топионице

Са усијаним теретом под усијаним небом

Возимо опасан терет температуре као вулканска лава и водимо рачуна да не угрозимо ни себе, ни камион, ни околину – кажу возачи транспортера за шљаку какви су се први пут појавили у РТБ-у Бор. – За две недеље обуке људи из ТИР-овог Транспорта овладали су и од 21. јула самостално отпочели одвожење шљаке чиме су створени сви технолошки услови да нова линија флеш-смелтинг топљења ради пуним капацитетом а искоришћења бакра буду по плану
НОВА ТОПИОНИЦА. – Већ данима температура не силази испод 40 степени на сунцу и преко тридесет у хладу. Не зна се да ли је под упеклом звездом горе рударима на коповима или металурзима крај усијаних пећи. Нова опрема са клима-уређајима и климатизовани погони некима су олакшали тропски шпиц лета, али многима је сусрет са јулском јаром неизбежан. Возачи Транспорта ТИР-а, којима је од скора поверен перевоз шљаке из нове топионице специјалним камионима, нису на ништа мањим искушењима, мада се у комбинату бакра чини све да се људима олакшају велике жеге. Они на отвореном превозе лонце запремиме 15 кубика са 40-ак тона усијане шљаке! Са таквим товаром, који се слободно може упоредити са вулканском лавом, морају да отварају „четворе очи“ кад узимају лонац, кад га возе до одлагалишта на хлађење, кад га спуштају, кад маневришу. О томе заиста брине четворо очију јер са сваким камионом раде по два возача. Један је за воланима, а други га са земље наводи при деликатним операцијама.
У модерној кабини једног од два камиона затекли смо Слађана Јевтића, док му је сигналима са земље помагао колега Душан Мамула. Тако раде на смену. Док један вози, други наводи. Кад је поставио лонац да се пуни шљаком, Слађан нам рече: – Возимо опасну течну материју, усијану шљаку. Имали смо двонедељну обуку, положили смо тестове, вожњу, одмах почели са послом и засад све иде добро. Инструктори из Кореје су нас упозоравали на доста ризика за нас саме, за камион, за околину. Зато посебно водим рачуна да пажљиво спустим стопе камиона на земљу, да лепо утоварим лонац, да га без много цимања одвезем на место, да га истоварим како треба, као и да касније тај охлађени материјал пажљиво исипам из лонца. Камиони су климатизовани, са дуплим командама (два волана) ради лакшег маневрисања, на дисплејима се све види, а звучни сигнал упозорава чим нешто нисте урадили како треба.
И Душан Мамула, који је све време пешице пратио свог колегу на путу до одлагалишта (око 200 м), такође возач, први пут се срео са оваквим возилом, међутим успешно је савладао обуку. – Возимо шљаку чија је температура око 1.300 степени Целзијуса и то морамо да радимо пажљиво. Материја је опасна, па се лонци и не пуне баш до врха да не би дошло до преливања, просипања. Реч је о укупној маси од шездесетак тона (лонац плус шљака). Кад их одвеземо они се хладе најпре на ваздуху, потом се прскају водом. Али, о томе брину топионичари, а ми водимо рачуна о броју лонца који треба да исипамо и, након сушења, вратимо по нову шљаку. Радимо у пару јер кад се лонац подигне горе, доста је мала прегледност. Камион има седиште које се окреће, дупле команде за све операције кад се вози напред или назад. Досад нисмо имали никаквих проблема јер смо слушањем предавања и пажљивим радом брзо савадали систем вожње и рада.
Док смо разговарали са возачима, истакање шљаке будно је пратио Драган Маринковић, директор овог великог еколошко-економског пројекта: – Шљаку смо раније – подсећа Маринковић – одвозили специјалним вагонима, железницом, у дупло мањим лонцима. Радило се са дизалицом, у отежаним условима. Оваквим начином одвожења створени су технолошки услови да нова флеш-смелтинг линија ради пуним капацитетом а искоришћења бакра буду по плану. Након пуњења на испустима за шљаку, лонац се превози и оставља на одлагалишту, ваздушно хлади до један дан, а онда прска водом како би се нашла права мера између доброг хлађења и распадања шљаке и раздвајања честица бакра од ње. Кад се истресе, шљака треба да буде што ситнија, а уколико на дну лонца има комада богатих бакром (тзв. јаје) то се одваја и директно иде у конвертор на прераду, а остатак шљаке још мало разбија, па шаље на флотирање. Истресање лонаца је механизовано а успешан почетак показује да су наши људи овладали одвозом, постављањем лонаца и просипањем шљаке.
Специјални “РКМ”-камиони произведени у Јужној Кореји, иначе необичне конструкције и габарита (широки чак 7 метара, дугачки 11,6 и високи 4,65 метара), поверени су Транспорту ТИР-а који флотом од шест локомотива и 12 камиона превози басенске сировине и производе. – Камиони ће превозити шљаку у све три смене и за тај посао смо обучили 10 возача – каже Раде Проловић, управник ТИР-овог Транспорта. – Возачи су високо оцењени од професионалаца из Јужне Кореје и осморица су одмах укључена у редовну производњу. Двојица су резерева за случај да неко буде спречен. Обуци су присуствовали и људи из централне радионице за одржавање тешких возила на старом борском копу у којој ће се камиони сервисирати. У све то укључени су и наши млади саобраћајни инжењери Дејан Милетић, Владимир Ђокић и Иван Недељковић, који иначе планирају и старају се о испуњењу свих обавеза Транспорта ТИР-а. Пошто познају енглески језик, допринели су и да се двонедељна обука, уз професионалног преводиоца Снежану Динуловић, успешно оконча. Камиони су званично стартовали 21. јула, у другој смени, и већ су ушли у ритам нормалне произвиодње.