Тежак почетак године на највећем копу РТБ-а Бор

До бакра уз велику штедњу

По правој зими, разапети између планских циљева и оскудице у деловима, кривељски рудари ће, према речима управника копа Милана Делића, у јануару, ипак, дати планираних 860.000 тона руде са преко 2.100 тона бакра у њој, настојећи да ублаже велики подбачај у раскривању. –Морамо бити вредни и скромни, наћи праву меру између штедње и потреба производње да бисмо извукли максимум – каже Делић. – Машине се кваре, али захваљујући доброј флоти пратеће механизације није било хаварија нити повреда
КОП КРИВЕЉ. – План за први овогодишњи месец на кривељском копу сличан је прошлогодишњим месечним плановима. Износи 860.000 тона руде и 2,1 милион тона јаловине. Планиран је садржај метала од 0,256 одсто, тако да би испорука поменутих количина руде резултирала са 2.137 тона бакра у њој. Према речима управника Милана Делића, празнична атмосфера и долазак праве зиме, утицали су на домет рудара, па су резултати нешто слабији него за исто време у децембру. Ипак, могу се сматрати солидним ако се има у виду да су условљени и застојима у флотацији и на транспортном систему. За 21 дан дали су 550.130 тона руде са 1.370 тона бакра у њој и, ако до краја месеца не буде нових прекида, реално је очекивати планиране количине. То се, нажалост, не може рећи за јаловину. Подбачај је знатан.

–Нисмо се прославили на јаловини због ремонта транспортног система – каже Делић. – Али, надамо се да ћемо, уколико будемо “испраћени” адекватном допремом делова за систем, дробилице и камионе, наредних месеци знатно поправити резултате. Људи су свесни озбиљности ситуације, штедње, одговорности за обиман посао који обављају на скупим машинама. Сматрам да су они који њима рукују, а и они који их одржавају, положили испит, да се труде као и надзорно-техничко особље у спровођењу мера штедње. А, морамо да сачувамо сваки динар – на експлозиву, уљима и мазивима, нафти, дампер-гумама, па и шрафовима, електродама… Јер, у условима великог пада цене бакра то је једина формула очувања компаније и уласка у стабилније токове. Морамо бити вредни и скромни, наћи праву меру између разумне штедње и потреба производње и тако извући максимум.

Лане 25.615 тона бакра у руди
Друга половина прошле године, по Делићу, најбоље показује да може добро да се ради кад нема већих сметњи. План за 2015. био је 10,53 милиона тона руде, а откопано је 9,41 што је 89 процената. Међутим, захваљујући бољем садржају метала, уместо планираних 25.174 тоне бакра у руди, дато је 25.615 тона или проценат и по више. Тиме је “испеглан” невелики подбачај количина.
Што се јаловине тиче, план је, каже Делић, био оптимистичан, а почетак године, као и овај, доста слаб (такође због броја расположивих камиона, мање упослености транспортног система, честих проблема са одлагачем јаловине на ободу старог борског копа). Тек од јула бележи се пораст уклоњених количина (на 1,3 милиона тона). У августу је откопано рекордних 1,708 милиона тона јаловине (скоро 85 процената плана), у септембру 1,528 милиона тона, а у октобру 1,475. Новембарски биланс је 1,376 а децембарски 1,300 милиона тона.

По управниковој оцени добро је што је, после дужег времена, пуштен у рад транспортни систем на коме су замењени ланци чланкастих додавача и ремонтована прва дробилица за јаловину. До 18. јануара, када је покренут, сва јаловина је вожена на планире, а како су путеви под снегом, а релације много дуже и још са успоном, учинак је морао бити мањи. – Наредних месеци ћемо тако организовати производњу да највећи део јаловине иде транспортним системом. Смањењем дужина на којима возе камиони пашће и потрошња горива, а јачим темпом у раскривању осигураћемо континуитет испорука руде. Ових дана температуре у копу падале су до минус 20 степени, па је било кварова, али никаквих хаварија нити удеса камиона. Јер, све време располагали смо добром флотом пратеће механизације: имали смо солану, два грејдера, два булдозера и утоваривач. Њима смо одржавали иначе велику путну мрежу самог копа, али и пут према Церову, обилазницу за допрему креча и горива, тако да смо положили и тај испит.
Ниске температуре усмериле су пажњу рудара и на сектор одводњавања копа који има велики прилив вода, како из Кривељске реке која протиче његовим ободом и кроз пукотине продире на дно, тако и од снега када се топи. Да не би дошло до залеђивања, руковаоци пумпи су се мењали на лицу места. Јер, све би се замрзло за само два-три сата застоја, а да се систем поново доведе у ред потребно је неколико дана.