У Јами истражују околину рудног тела “Т”

 Руда у првих пет бушотина

Ниједна од њих није изашла из руде, а највећи набушени интервал износи 160 м са садржајем бакра од 0,66 одсто. – Први подаци о резервама очекују се за месец дана након завршетка још једног истражног профила, а за потпуно упознавање ове врло потенцијалне зоне потребна најмање година. – Децембра почињу тромесечна истраживања наткопног масива “Борске реке”, а 2014. преостала бушења ради пројектовања откопавања дела овог рудног тела изнад 17. хоризонта у 2015. години
РТБ Бор, ЈАМА. – Марта ове године завршено је откопавање рудног тела “Т” познатог по богатијој руди и 40 милиона долара профита које је донело, а онда су рудари прешли на суседна рудна тела “Т1” и “Т2”. Међутим, геолози су се ових дана вратили у околину тог богатог налазишта са циљем да је боље провере и прве бушотине начињене са 15. хоризонта показују да су били у праву. Бушећи из нископа који се налази на 200 метара испред рудног тела “Т” са источне стране наишли су на орудњења. Према речима Трајче Тончића, руководиоца Сектора за геологију Рудника бакра Бор, првих пет бушотина у тој зони позитивно је.
–Оне указују на постојање минерализације бакра и злата од свог седамдесетог метра, па докле досежу – каже Тончић. – Највећи набушени интервал износи 160 метара са 0,66 одсто бакра. Притом, ниједна бушотина није изашла из руде, а површина коју захватају је 150 пута 200 метара, са отвореним границама на три стране – јужну, западну и источну. Да би се у потпуности истражила ова нова врло потенцијална зона у којој очекујемо знатне количине богатије руде потребна је најмање година бушења са нивоа 15. и 17. хоризонта. Пошто је у току израда истражног ходника на 17. хоризонту према рудном телу “Д” из тог ходника ћемо касније израдити коморе на сваких 50 метара и наставити бушење дубљих делова ове зоне. Прве податке о резервама моћи ћемо да саопштимо кроз месец дана, након завршетка још једног истражног профила. Дотле ћемо имати још 600 – 700 м истражних бушотина.
О свему овом Тончић нам прича на 510 метара под земљом у једном нископу из кога је урађена комора и у њу смештена бушилица “Боарт Лонгyеар ЛМ 90”, новије генерације. Тројица радника Истражних радова, које смо тамо затекли, урадиће са тог места три бушотине по систему лепезе, а потом се спустити мало ниже, у непосредну близину рудног тела “Т” и урадити још два профила. Онда ће, према плану геолога, сићи на 17. хоризонт да би истраживали источне, односно јужне делове ове зоне и њене дубље делове.
–Бушилица је сада у троуглу између рудног тела “Д”, “П2а” и “Тилва рош” – појашњава Тончић. – У децембру ћемо прекинути истраживања у овом делу да бисмо за три месеца доистражили “Борску реку” изнад 17 хоризонта. У питању је испитивање геомеханичких карактеристика наткопног масива, односно рудне зоне за коју следи израда и овера елабората о рудним резервама, а потом пројектовање, одређивање методе откопавања. У плану је да се са 10 бушотина укупне дужине 3.000 метара током 2014. обаве сва додатна геолошка истраживања, а потом уради елаборат и сви пројекти за почетак експлоатације “Борске реке” изнад 17. хоризонта у првом кварталу 2015. године.
Драган Младеновић, надзорник на дубинском бушењу, у Јами је са овом релативно новом машином од 2009. године. – У време кад смо пронашли рудно тело “Т” био сам помоћник, а потом бушач на овој машини. Изводимо косе бушотине под различитим угловима (у распону од минус 30 до плус 30, такви су услови у комори, а такве и потребе). Циљ су нам бушотине од 400 м, али кад наиђемо на мекшу средину понекад не достигнемо толико, па нам је досад најдужа бушотина 269 метара. Овде се ради по такозваном вајнлајн (“винелине”) систему са новим сржним цевима које се упумпавају са водом и кад се напуне језгром извлаче се сајлом. Тај систем користимо и кад бушимо потпуно вертикалне бушотине, нагоре, што је веома захтевно, незгодно за рад, али са овом технологијом далеко лакше.
Док нам Младеновић објашњава како раде, Горан Војиновић, бушач од 2000. године, који је такође радио на откривању рудних тела “Т1” и “Т2”, пажљиво прати кретање прибора за бушење, манометре… Они показују притисак на круну бургије, оптерећење пумпе и притисак воде која се упумпава у цеви да би хладила дијамантску круну бургије и испирала бушотину. – Кад бушимо кроз чвршће стене нема проблема, док је кроз растресит материјал мало теже, али напредујемо – каже Горан. – Задовољан сам машином, радимо “вајнлајн”-систем и нагоре и надоле, за сада дајемо добре резултате. Ова бушотина је коса (минус пет степена) и у масиву смо већ 110 метара. Дубоко смо под земљом, али навикли смо на ове услове. Ради се у три смене, машина застане само у међусмени док се промене посаде или кад су минирања. Све зависи од геолога, али осећам да ће овде бити још доста посла за нас.
Горан прекида причу да би са својим помоћником Игором Илијевским извадио језгро из цеви. Игор је по струци бравар, а овде је помоћник бушача. Ради тек осам месеци, а ово му је трећа недеља у Јами и већ се добро уклопио. – Мој посао је да помажем мајстору приликом додавања цеви, вађења језгра и у свему другом што затреба док он прати бушилицу – каже овај хитри младић док чека да се појави цев са језгром. Пажљиво намотавају сајлу, а онда са мутном водом стиже и цев. Игор је придржава док Горан чекићем убрзава вађење језгра, а онда сви заједно под светлом јамских лампи пажљиво загледају оно што су извадили. Руда – каже искусно око геолога Тончића. Са колико бакра – показаће лабораторија, али ови момци верују да ће овде бити још добрих налаза.