У Ливници фазонских одливака пуне руке посла

Мала уметничка радионица

С. Симијоновић: Добар ливац се не постаје тако лако – потребан је најмање десетогодишњи рад, па слободно могу рећи да су многи од ливаца истовремено аутори уметничких дела. – Д. Пастроњевић: Не мерим температуру, после 32 године рада „одокативно“ одредим када је истопљено и нема промашаја

ЛИВНИЦА. – У Ливници бакра и бакарних легура једино је ливница фазонских одливака била стално упослена током целе прошле године. Овде настају одливци за опрему која се користи у РТБ-у, али и права уметничка дела – од најмање до тежине преко пет тона. Ових дана на дневном реду је била чаура од калајне бронзе за дробилице у Руднику бакра Мајданпек. Како нам је објаснила Слађана Симијоновић, руководилац ливнице фазонских одливака, ово и јесте и није компликован процес. У њему је ангажован топионичар, пошто се шаржа прво топи у пећима, затим ливци наливају у лонце за пренос шарже и потом у у шасије. Шефица Слађана је пуна речи хвале за ову малу (40), али уходану екипу посебно обучених радника.
-Све је у минут договорено, повезано, синхронизовано. За мање од 24 часа скинуће се калуп, комад ће се истрести из шасије и видети како изгледа чаура. Понекад се деси да комад није добро изливен, али врло ретко. У том случају се исече, претапа се и искористи, да се ништа не баци. Међутим, када се има искуство, није проблем да се све одради лако, ефикасно и прецизно. Ово је уметнички посао. Добар ливац се не постаје тако лако – потребан је најмање десетогодишњи рад, па слободно могу рећи да су многи од ливаца истовремено аутори уметничких дела – истиче Симијоновићева.
Наша саговорница још подсећа колико је само радова настало током скоро тридесетогодишњег трајања Уметничке колоније „Бакар“ у којој су борски моделари, калупари и ливци помагали бројним вајарима да своје идеје преточе у бронзане скулптуре. Сви споменици који красе кружне токове у Бору изливени су управо овде. И не само они, већ и специјални програм сувенира, статуета рудара, крстова и црквених звона различитих облика и величина. Много тога дело је руку и Драгана Пастроњевића, топионичара на ливној пећи. Каже да је за 32 године, колико ради у фазонској ливници, истопљено брдо материјала, у просеку, скоро 400 тона шарже годишње.
–На почетку је било тешко – висока температура, велика бука, вибрације. Али, временом човек стекне рутину и навикне на све то. Сада ми то не пада тако тешко. Најопаснији део посла је шаржирање када се материјал убацује у пећ, док је један од лакших када се растопљена легура пресипа из пећи у лонац (једна пећ је од 500, а друге две од по 800 килограма) пошто мора да се води рачуна да растопни лонац не пукне. Не мерим температуру, после 32 године рада „одокативно“ одредим и видим када је истопљено. У почетку сам грешио, али сада нема промашаја. Процес је такав да све мора да буде повезано – поручује Пастроњевић.