Дан рудара Србије празник храбрих и истрајних

Више од 6. 000 запослених у Србија Зиђин Копер Дан рудара Србије прославља на радним местима. На борским и мајданпечким коповима брундају тешки камиони, флотацијски млинови не ћуте, а из топионичких пећи тече црвено благо. Као и сваког другог дана. Док су трубачи музиком будили уснули град бакра, рудари и металурзи су већ попили прву кафу и хитали на посао, јер како смо од ових вредних и поштених људи безброј пута чули „производња не може да чека, треба преузети смену од уморних колега“.

Редакција листа „Колектив“ чува традицију, па је 6. августа на терену и лично, поздравом „Срећно!“ рударима површинског копа „Велики Кривељ“ честитала празник. По броју механизације и ангажованих радника не би се наслутило да прослављају свој највећи празник у години. Пут руди утиру бушачи, минери, багеристи, возачи тешких камиона, оператерке у командним собама, док производњу искусно планирају рударски инжењери. Августовско сунце их ни данас не штеди. Са жегом се боре како знају и умеју, а за здравље и срећу свих рудара наздрављају освежавајућим напицима који се допремају до свих запослених на копу. Док се возимо рудничким кривудавим друмовима и вешто заобилазимо дампере, примећујемо да цистерне са водом не мирују и воде у бици против прашине. Запослени у Служби за одржавање путева дају свој максимум да колегама и механизацији олакшају рад у летњим месецима.

Тешко је поверовати да са малом, али одабраном екипом успевамо да одржавамо 50 километара саобраћајница. Од пресудног значаја за сигурне путеве је исправност помоћне механизације, а наш посао подразумева равнање терена, ојачавање берми и „обарање“ прашине цистернама. Безбедан транспорт на површинском копу је први услов за безбедну производњу – прича пословођа ове службе Стефан Перић.

Да грејдери, булдозери и остала помоћна механизација раде као „швајцарски сат“ одговорна је Зорка Јовановић. Она 6. август доживљава као породични празник, јер је четврта генерација у фамилији која за живот зарађује у борским рудницима. У радионици електромашинског одржавања, где ради 250 људи, она је једина дама. Иако је машински инжењер по струци, поноси се што је рударка.

Мој прадеда је био пословођа у флотацији када су рудником управљали Французи, а ја сам само наставила традицију. Овај празник за мене има посебну симболику и чува лепе породичне успомене. Рударски позив је само за оне који воле изазове и спремни су на велика одрицања. Радим са вредним и храбрим момцима, па им за заслуге и труд треба одати признање сваког дана– каже Зорка Јовановић.

Руководилац техничких послова у „Великом Кривељу“ Иван Стаменковић на основу дугогодишњег стажа тврди да у рударству нема монотоније. – Сваки дан на терену се разликује, сваки покрет машине и фаза откопавања, транспорта и дробљења руде може имати другачији исход и сценарио. Рудник броји 800 запослених и сви су добро обучени и упознати са ризицима које рударски позив са собом носи. Под отвореним небом, 365 дана у години и у најсуровијим временским приликама, рудар брине о својој безбедности, о машини којом управља и о сваком колеги на терену. И у празничној смени ангажовано је 30 тешких камиона, 14 багера и много помоћне механизације. Захваљујући доброј организацији и сложном тимском раду кривељски рудари месечно откопају до девет милиона тона руде и јаловине – каже он.

Рударе радује чињеница да је професији враћен углед и поштовање које заслужује. Слажу се да има места и за боље, па на томе раде заједно.

Поздраве и честитке пренели смо и топионичарима. Иако бакар не копају него топе, и они овај празник доживљавају ко њихов.

Двадесетдвогодишњи Илија Милић је само на секунд изашао из ватреног круга ливне машине, јер је желео да свим колегама у Србија Зиђин Копер честита Дан рудара.

Топионица ради 24 сата, нема паузе ни за празник. Услови рада су тешки, висока температура може да истопи концетрат бакра, али не и чврсту вољу да се успе. Не радим дуго у борској топионици, али сасвим довољно да схватим да је ово посао за издржљиве и храбре. Свим рударима и рударкама честитам овај посебан празник – поручује млади Зајечарац док му са лица лију капљице зноја.

Светске берзе диктирају цену тоне или унце, а на тржишну вредност бакра и племенитих метала утичу бројни геополитички фактори. Глобалне прилике и неприлике брзо се одразе на производњу бакра и злата у малим рударским градовима на истоку Србије. Заслуге оних са прве линије производње у рудницима и металуршким погонима Србија Зиђин Копер непроцењиви су и не вагају се на берзама. Они стварају богатство и лепшу будућност за добробит читавог друштва. О рударској солидарности и истрајности не може се чути на Лондонској или Њујоршкој берзи. Врлине и велика дела рудара остају у анегдотама и животним причама које Борани и Мајданпечани дуго препричавају, а лист „Колектив“ бележи. И овог 6. августа, уз најлепше жеље, своје стране посвећује тим тихим херојима који радно празнују. Срећно!

You may also like

Leave a reply