Упркос дотрајалој опреми, „сумпораши“ постижу задовољавајуће производне резултате

 Фабрика која „једе“ гасове

Ако је дневна производња 450 тона, две трећине од тога су 300 тона сумпор-диоксида који би пао на град – каже управник Вучићевић. – У првом тромесечју произведено 25.183 тоне монохидрата, што је знатно више него у истом периоду лани (16.881 тона). – Услови рада врло тешки и агресивни, како за агрегате тако и за људе. – Залихе се одржавају на око 8.000 тона. – Уведен систем квалитета по стандардима ИСО 9001, а предстоји по ИСО 14001 и ИСО 18001. –

ФАБРИКА СУМПОРНЕ КИСЕЛИНЕ. – Фабрике сумпорне киселине у првом тромесечју произвела је 25.183 тоне монохидрата, односно знатно више него у истом периоду лани (16.881 тона). Судећи по овим резултатима, како је рекао њен управник Недељко Вучићевић, овде предвиђају да ће овогодишњи биланс премашити 100.000 тона, што би био рекордни у протеклој деценији. Подсетимо да је Фабрика лани дала укупно 90.735 тона техничке киселине (друга по количини производња у претходних 13 година). Овој листи рекорда управник додаје и највећу месечну производњу (765 тона) и отпрему акумулаторске киселине у историји Фабрике, такође, остварену минуле године у време када је померен и срушен већи део погона за њену продукцију.
–Проблема има пуно јер је опрема дотрајала. Не исплати се улагати много у опрему која ће трајати можда неколико месеци или годину-две. А, да је време другачије и дужи рок њене експлоатације, сигурно бисмо инвестирали милион евра, најпре у дуваљке за гас и сигурно бисмо купили макар једну потпуно нову. Наши радници већ деценијама превазилазе проблеме и монтирају дуваљке од старих склопова и елемената. Тренутно ради само једна, пошто је друга хаварисана. Иако имамо мониторинг, пратимо температуре, вибрације, лежајеве, уље – не знамо шта се десило – толико је стар материјал. „Прешли“ смо на другу, али екологија то није осетила. Стално смо под притиском да „испратимо“ рад топионице, па размишљамо како да дуваљка која ради то чини што безбедније и сигурније. Покушћемо да, у сарадњи са представником фирме Сименс из Београда, уместо хаварисане обезбедимо потпуно нову дуваљку ако цена буде приступачна или да бар обезбедимо све важније склопове. Уколико не, онда ћемо сву пажњу и знање усмерити према овој која ради, како бисмо је одржали у животу до краја експлоатације Фабрике. Проблем су чести застоји у топионици, јер је технологија таква. Дуваљка би само два пута годишње требало да се пушта и зауставља, а ми то чинимо сваког дана по два-три пута. Такав режим експлоатације им не одговара, иако не постоје боље дуваљке од њих. Услови рада су врло тешки и агресивни, како за агрегате тако и за људе – истиче Вучићевић.
Наш саговорник додаје да је и остала опрема поприлично времешна, па немају никакву гаранцију да и она неће отказати. Пре четири године, замењен је само део гасовода (колико је било пара што државних, што басенских), а део који није ваљао срушио се пре два-три-месеца. Срећом, није се обрушио на земљу него је остао на стубовима, па су „сумпораши“ морали да подижу део по део и то завршили за релативно кратко време. Електрофилтери су још увек у добром стању, али то је само мањи део погона. Упркос свему томе, оцењује управник, остварени су овакви производни резултати, а и сви параметри су у границама нормале – искоришћење сумпора у марту је износило око 50, а временско 94,5 процената.
Од проблема издваја још и недостатак кадра – не толико бројчано, већ по струци и старости -Са људима који су привремено примљени, Фабрика има 90 радника. Међутим, старосна структура је врло неповољна – просек нам је преко 50 година. До пре годину дана нисмо имали ниједног младог инжењера, а онда смо добили два припревника и још двоје високошколаца. Са техничарима је боља ситуација, јер смо добили десетак млађих. Имамо тројицу нових који су већ руковаоци система. Са том екипом младих људи у новембру прошле године уведен је систем квалитета по стандардима ИСО 9001, а имамо вољу, уосталом то нам је и задатак, да применимо и ИСО 14001 и 18001. Улажемо у те младе људе, учимо их и усмеравамо, како бисмо међу њима нашли кандидате за рад у новој фабрици – наглашава управник.
По његовој оцени, проблема нема ни са залихама, јер је попуњена отприлике трећина капацитета резервоара (укупно 30.000 тона). Залихе се одржавају на око 8.000 тона, а борска киселина све више одлази у иностранство. У последње време приметан је и позитиван тренд да се много већим делом „ослобађају“ техничке киселине посредством аутоцистерни. Наиме, купци, и то из иностранства (Бугари, Румуни, Хрвати, Македонци), дођу са својим аутоцистернама, док се возом отпрема у Босну, Грчку и Турску.
– Волим да кажем да смо институција заштите животне средине, јер користимо гасове. Ова фабрика их „једе“ да не би ишли у ваздух. Ако је дневна производња 450 тона, две трећине од тога су 300 тона сумпор-диоксида који би пао на град. И тек ћемо бити еколошка институција. Трудимо се да издржимо док не буде готова нова фабрика сумпорне киселине, али и фабрика за третман отпадних вода. Пошто хоћемо да сачувамо резервоаре за киселину, морамо да их испразнимо и оперемо. Истовремено спремамо складиште за много већу производњу и модернизујемо мерење нивоа у резервоарима и утакалиште – закључује Вучићевић.