Иванка Станчић, дипл. технолог на челу Хемијске лабораторије у ПУС-у, каже да ради леп и креативан посао у сјајном колективу, а жеља јој је да се лабораторија боље опреми и запосле млади људи којима би пренели знање и искуство

РБМ. – У актуелном пословодном тиму Рудника бакра Мајданпек жене су бројније него икада и заузимају изузетно важна места. Једна од њих, дипломирани технолог Иванка Станчић на челу је Хемијске лабораторије у ПУС-у у којој је почела радни однос далеке 1986.године.
Жене РТБ-а:   Лепо је саопштавати добре вестиОдмах по завршетку студија дошла сам у Мајданпек да “вратим” стипендију, и још увек је враћам. Радим посао којим сам задовољна, као и колективом који функционише беспрекорно. Створили смо складан тим дисциплинованих и радних људи – каже Иванка и признаје да је хемију одувек волела. Определила се за средњу хемијску школу, а потом и студирала на Технолошком факултету. – Као технолог могла сам да радим и у Фабрици сумпорне и у Флотацији, али сам у старту знала да је лабораторија право место за мене. Анализирамо руду са површинског копа, узорке из флотације, филтраже, отпадне воде, легуре метала и све што нам посао захтева. Свака анализа је прича за себе. Метода је таква каква јесте, али руда је различита, па за сваку увек мора нешто да промениш да би дошли до тачног резултата.
Апаратура у лабораторији је веома застарела (уређаји на којима ради чак 38 година), па би сви волели да се лабораторија опреми и ради мнного више него сада.
У овој служби понекад је проблем недостатак мушке радне снаге, посебно када стигну истраге, а садржај џака од 70-80 килограма треба самлети, маркирати. Како на припреми нема довољно радника и аналитичари често морају да прискоче у помоћ: – Некоме би тешка могла да буду путовања, пешачења зими, чак и то што у згради нема грејања, али ми смо навикли на све то – искрено о послу говори Иванка. – Најлепше је када се посао заврши и добије то што жели, посебно када су резултати одлични, па је изузетно лепо саопштавати добре вести. И последњих месеци садржај злата у концентрату је баш добар, обрадовао је све нас. Имали смо и преко 30 грама по тони, па нас је испуњавао осећај задовољства због доприноса заједничком резултату од кога сви живимо.
Иванка је у Мајданпек дошла из Подгорца. – Волим Мајданпек, привикла сам се на живот у њему и не видим да му нешто фали. Док су деца била мала било је тешко. Неретко су завршавала код васпитачица, јер сам каснила са посла или су се играла у парку пошто сам морала да “скокнем” до посла да нешто одрадим. Није ми било тешко, јер смо били млади, пуни воље, елана и енергије – испричала нам је Иванка која радни век жели да проведе на овом радном месту, а по одласку у пензију лабораторију остави боље опремљену и са више младих људи. – Нека се деца запосле, да их добро уведемо у посао, подучимо да зналачки раде и да лабораторија буде успешна.

Погледајте још...

1 Comment

  1. Није лепо помињати жене само у предизборној кампањи и за празник жена 8.март. Ово је безобразно и неваспитано.НЕМОРАЛНО.

Оставите коментар