Басенски геолози сумирају истраживања у Ујовој реци
Бакар на 500 метара дубине
Уколико и седма бушотина покаже да се налазиште од неколико стотина милиона тона руде са 0,24 одсто бакра наставља испод 500 м од површине, истраживања ће се обуставити јер експлоатација са те дубине сада није рентабилна, али не значи да неће бити за 10 – 20 година – каже Трајча Тончић. – Позитивна и истраживања у Јами, Бигар-потоку (Церово) и Мајданпеку, па се може рећи да су резултати оправдали улагања у нове бушилице
РУДНИК БАКРА БОР. – Трагајући за бакром у долини Ујове реке која раздваја Кривељски камен, где је већ дефинисано ново лежиште са 75 милиона тона руде са 0,26 одсто бакра, и Чоку чурули (где је такође истраживано), басенски геолози јуче су започели седму бушотину. Њоме ће се, како нам је рекао Трајча Тончић, руководилац Сектора за геологију Рудника бакра Бор, сумирати значајни налази на овом простору и одредити даљи ток радова. Јер, све претходне бушотине, од којих је једна најдубља у историји геолошких истрага РТБ-а (1.630 м), указују на минерализације бакра 500 м испод површине.
– Уколико ова, седма бушотина покаже да се рудна маса “пење” изнад 500 метара дубине, наставићемо истраживање. У супротном, обустављамо их јер експлоатација бакра са те дубине сада није рентабилна, што не значи да неће бити за 10 – 20 година – каже Тончић. Притом додаје: – РТБ сада истражује на пет локација: у југоисточној зони рудног поља Бор, у Јами, у овом, истражном пољу 1818 (где је урађено преко 25 км бушотина), Бигар-потоку (Церово), као и простор између Јужног и Северног ревира у Мајданпеку. На свим локацијама имамо добре резулате, па ћемо наставити истраживања и наредних година јер су ове зоне веома перспективне за проналажење знатних количина руде бакра и злата. Такође, очекујемо још две лиценце за истраживања ван експлоатационих поља РТБ-а Бор. Једна је за простор југоисточно од Бора, а друга за ново истражно поље код Књажевца.
Басенски геолози летос су истраживали и простор између Северног и Јужног ревира у Мајданпеку. Избушили су десет бушотина укупне дужине 2.253 м. – Пет бушотина је позитивно – каже Тончић – и кад комплетирамо документацију очекујемо повећање рудних резерви за преко пет милиона тона руде са садржајем бакра изнад 0,2 одсто. У две бушотине повећан је и садржај злата у односу на лежишта Северног, односно Јужног ревира. У једној бушотини постоји интервал од 15 м са 14 гр злата и 15 гр сребра по тони руде! И из наредних бушотина очекујемо садржаје злата од 0,5 до једног грама по тони, што ће, кад се прерачуна еквивалент злата и сребра, “подићи” садржај бакра на 0,3 одсто. Тај простор био је, иначе, означен као подручје јаловине коју је требало уклонити током раскривања Јужног ревира.
Марта ове године завршена је експлоатација рудног тела “Т” и за непуне две године остварен профит од преко 40 милиона долара. То је најбогатије налазиште у РТБ-у последњих 30 година са садржајем бакра изнад шест процената. Ове године започето је откопавање рудних тела “Т1” и “Т2” (реч је о 700.000 тона руде са просечним садржајем бакра од 1,7 одсто), али су настављена и истраживања њихове околине и, по речима Тончића, већ је откривено ново рудно поље у коме се очекује више милиона тона руде са садржајем бакра изнад 0,6 одсто.
1 Comment
Leave a reply
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.
Dobro je što su aktivnosti geoloških istraživanja pokrenute kupovinom novih bušilica za istražno bušenje, ali to je samo jedan od uslova koji su potrebni za uspeh u ovom poslu. Jedan od veoma važnih uslova za uspeh u ovom poslu je i odgovarajuća organizacija geološkog sektora kao i kadrovski potencijal. Mi smo operativnoj geologiji u RBB-u dodali istraživačku funkciju bez adekvatne organizacije i kadrovskog pojačanja. Zato je sada primetna nesistematičnost u radu prilikom geoloških istraživanja, i rezultati su prilično mršavi i pored tolike hvale. Drugo, nisam primetio da se koriste i neke druge metode istraživanja osim bušenja (geohemija,geofizika i dr.), a poznato je da je bušenje najskuplja faza u geološkim istraživanjima. Bez namere da umanjim značaj dosadašnjih rezultata, mislim da akcenat treba baciti na doistraživanje poznatih ležišta, i po dubini i po površini, to pogotovu važi za ležište Borska reka i Veliki Krivelj. To je nešto što treba da obezbedi dugoročnu sigurnost za eksploataciju rude bakra u RTB-u Bor. Takođe treba nastaviti sa istraživanjem manji rudnih tela u Borskom ležištu, jer to je jedini način da jama „preživi“ do konačnog rešenja.