Геолози РТБ-а добили најмодерније уређаје за праћење истражног бушења

Сензорима контролишу бушотине

,

Куповином сонди норвешеке фирме “Девико”, којима ће мерити девијације бушотина и оријентацију језгра, басенски геолози имаће најпоузданије податке где оне пролазе и где се завршавају, што ће им омогућити да правилно одреде положај лежишта у подземном простору, а рударима да пројектују откопавање
ИСТРАЖНИ РАДОВИ. – Са новом, модерном опремом стижу и резултати басенских геолога. У долини Ујове реке на трагу су новог, великог лежишта, а четврту бушотину, која има све услове да дубином надмаши претходну од 1.640 метара – најдубљу у историји РТБ-а – бушиће уз помоћ најпрецизнијег истражног прибора. Њиме ће комплетирати две моћне бушилице купљене пре само неколико месеци. Представници “Атлас Копка” као дистрибутери опреме норвешке компаније “Девико” јуче су на лицу места показали особљу Истражних радова како се користе ти нови уређаји вредни 80-ак хиљада евра.
Према речима Трајче Тончића, руководиоца Сектора за геологију Рудника бакра Бор, једна сонда је намењена мерењу девијација бушотине, а друга оријентацији језгра тако да ће геолози тачно знати где је бушотина прошла, а где се завршила. Сва опрема је електронска, смешта се у цев и након вађења подаци се путем вајрлес-система уносе у рачунар, обрађују и наносе на геолошке карте.
–Реч је о последњој генерацији уређаја – каже Тончић. – Да бисмо у поптпуности били сигурни где је бушотина прошла и где се завршила, њима ћемо, на одређењ дубини, мерити све елементе азимута, отклона, температуре и других фактора. Други, уређај је за оријентацију језгра (зове се дејвикор), ради по сличним принципима, с тим што се стално налази у бушотини, у језгреној цеви, а оријентација језгра мери се приликом сваког вађења. Одступања у мерењима су врло мала па се неће дешавати, као у прошлости, да се не зна положај лежишта. Ове уређеје применићемо и у доистртаживању рудног тела “Борска река”.
Овакви уређаји користе се широм света (Аустралија, Чиле, Африка), па и овде у околини Бора где истражују стране компаније. Међутим, ово је много модернији уређај од њихових. Војислав Тошић, из српског представништва “Атлас Копка”, не крије задовољство што је РТБ као лидер рударства у Србији први купио овако модеран прибор са којим ће имати веома прецизне резултате.
–РТБ Бор је тражио уређај за мерење девијације бушотине кроз бушаће цеви, дакле уређај који није магнетичан. Купљен је овај који има акцелераторске сензоре са три осе и сензоре напрезања, значи два независна типа мерења, због чега је најпоузданији на свету – каже Тошић. – Други уређаји пружају тачност мерења од 98 одсто, а та могућност грешке од два одсто на 2.500 метара није мала, то је 50 метара! Овај пружа 99,9 % прецизности, што је у геологији изузетно битно, поготово кад се изводи веома скупо тзв. дијамантско истражно бушење. Пошто постоји природна девијација бушотине, никад се не зна где она иде, где је њен крај, а желите да заврши тамо где сте хтели, односно желите да знате где је тачно завршила. Овај уређај то омогућава, а ризик од његовог губљења је минималан зато што се спушта сајлом у бушотину и у одређеним интервалима, на три-четири метра, обављају мерења. Другим инструментом се одређује оријентација језгра. Он се монтира на унутрашњу тзв. сржну цев и у бушотини је све док је и она тамо. Изузетно је битно да се знају положаји језгра у земљи због пружања лежишта, одређења пукотина, каверни…
Истражни радови су поседовали инструмент за утврђивање девијације који је технолошки одавно превазиђен и проблем је настао код одређивања параметара у Јами кад су кренули да буше вертикалне бушотине. – Овом опремом моћи ћемо тачно да одредимо место бушотине у простору тако да ће пројектанти имати поуздане податке – каже Арсо Кљајевић, управник Истражних радова. – Моћи ће да понуде прецизне податке о резервама руде, положају лежишта у земљи, а тиме и најбоље методе откопавања. Послу смо приступили крајње озбиљно и овде су данас сви из Истражних радова који раде на терену, почев од мене и техничког руководиоца, преко пословођа и бригадира, до младих техничара који су скоро примљени. Они упознају нове сонде како би сутра знали сами да мере, а и да обучавају друге.
Кљајевић је уверен да ће са оваквом опремом кратко трајати рекорд који су постигли на претходној бушотини јер на овој позицији планирају бушотину од најмње 2.000 м. – Видите да је простор уређен професионално, прибор се чува, води се рачуна о свакој ситници пошто су те дубоке бушотине стварно озбиљни објекти. Човек на чијем је имању урађена та најдубља бушотина, кад је видео колико цеви смо наслагали по завршетку посла, само је зачуђено питао: “Па, јел ово све било у земљи?!”