Почетак Актуелно Рударство Господари бакарних дубина

Господари бакарних дубина

4 друго читање
0
0
354
Господари бакарних дубина

Боље опремљени, организовани и плаћени, “јамци” су успели да после низа година стабилизују рад свог погона започевши откопавање богатије “Т”- серије рудних тела на око 700 метара под земљом. – Млади се све чешће опредељују за овај посао у коме више и нема места онима без рударске или неке стручне школе, пошто се користе најмодерније машине.

Мирослав-Моца Стојановић (у средини) са колегама
Мирослав-Моца Стојановић (у средини)
са колегама
– После година на рубу опстанка, Јама се ове не само стабилизовала, већ за своје прилике дала и рекордне количине бакра. На њене хоризонте,
у све три смене, на разне послове силази преко 200 људи. Мада се копа и на IX хоризонту (РТ “Брезаник”), нас десторо новинара и сниматеља кренули смо на XVII, право у рудно тело “Т”, где се на око 700 метара под земљом вади знатно богатија руда него што је она на коповима у Кривељу, Церову и Мајданпеку.
Небојша Николић
Небојша Николић
Да није лако с(т)ићи до ње, а камоли копати и извлачити је из тих бакарних дубина – брзо смо се уверили. По изласку из лифта (на 500 м под земљом), само новим, недавно прокопаним нископом возили смо се 860 метара, а ходник је на моменте био тако стрм да смо и несвесно “кочили” у “комотним“ рударским чизмама заједно са нашим возачем Небојшом Николићем. Он је овде, како нам рече – универзалац! Спушта гориво, мазиво, спаја енергетске линије, брине о води и ваздуху, а по потреби је и конобар у кафићу на XI хоризонту.
Рудно тело “Т” има облик великог усправљеног јајета, па је откопавањем одозго наниже специјалном, “тунелском” методом, створена исто таква подземна дворана. Такве нема у Европи, кажу наши домаћини, показујући њене сводове који су сада много виши него што смо их оставили пре неколико месеци.
Ненад Симоновић
Ненад Симоновић
Док специјализована екипа Бугара брине о сигурности кровине и бокова, односно поставља такозвани торкет (трослојни бетон преко металних мрежа причвршћених за стену анкерима дугим од девет до 25 метара), “јамци” копајући руду силазе наниже. Изнад њихових глава већ је дворана висока 35 метара, а треба да се спусте још 17 м. Кад изваде оно што је остало преселиће се у рудна тела “Т1” и “Т2” због којих је и пробијен поменути нископ. На путу до рудног тела “Т”, код дробилице, наилазимо на Саву Мартиновића. Он има 34 године стажа.
– Мој посао није лак, поготово што иде богатија руда која је много тврђа за дробљење – каже он. – Диже се велика прашина и током сипања руде из утоварача у дробилицу, а има и доста издувних гасова. Али, мора да се ради. А, пошто нас у јами увек вреба нека опасност, прва брига је безбедност људства, а и Бог чува нас рударе! Задовољан сам мојим руководиоцима, примањима делимично, али није лоше, могу да издржавам породицу.
Рударство све привлачније
Насред дворане дубоко под земљом, док нас полако облива зној, наш водич Мирослав-Моца Стојановић, пословођа у рудном телу “Т”, објашњава
новинарима како је данас бити рудар. Он овај посао ради 28 година, са бенефицијом то је стаж од скоро 39:
– Данас је много лакше него некад. Услови нису идеални, има прашине и издувних гасова, али са новом механизацијом коју смо добили – а
очекујемо још два “бумера” и један утоварач – биће нам још боље.
Сава Мартиновић (десно) са новинарима
Сава Мартиновић (десно) са новинарима
Откако је дошло ново пословодство плате су нам много веће, животни стандард
се побољшао, људи су углавном задовољни. Пошто у држави нема довољно посла, млади више не бирају шта ће радити. Рударски посао је доста интересантан и изазован. Јесте тежак, али имамо нове бушилице којима се управља помоћу џојстика, код утоварача исто тако, а млади су уз компјутере навикли на џојстике. Прва опасност овога посла је што се ради под земљом, а ту човек никад није сигуран. Мора да отвори четворе очи
да му, најпре, не падне нешто на главу, да се не обруши неки блок. Има воде, блата, а и прашине и зато је безбедност и сарадња са колегама у Јами увек на првом месту. Кратка је Моцина порука за Дан рудара: – Бољи живот, пуно
пара!
Нове машине бољи резултати
Живослав Љубисављевић
Живослав Љубисављевић
Ненад Симоновић рукује рударском механизацијом. У Јами је 16 година на пословима бушења, минирања и утовара. На питање новинара да ли свој
позив сматра опасним Ненад одговара да осам сати рада под земљом носе ризик. Али, рудари су на то навикли, живе и раде са тим. Симоновић
управља “бумером”, најсавременијом рударском машином у борској Јами: – Она тражи доста спретности и обуке јер је “пуна електронике”. Њеном куповином много су побољшани и услови и домети нашег рада, што се види по резултатима рудника. Задовољни смо и платама. Што се тиче празничне поруке хтео бих да се захвалим пословодству, директору, да поздравим колеге и пожелим Боранима добро здравље. Желим да овако наставимо што дуже.
Држимо” рудник и град
И док јамски мерач – геометар Бобан Мунћановић, уз помоћ колеге и специјалног апарата црвеним ласерима “нишани” по таваници и обележава геотехничке бушотине, прилазимо Живославу Љубисављевићу, пословођи инвестиционих радова у овом рудном телу.
Бобан Мунћановић (десно) обележава бушотине
Бобан Мунћановић (десно)
обележава бушотине
Он задовољно наглашава да је
просторија у којој се налазимо највећа те врсте у Европи. Метода откопавања је специфична, а услови рада прави рударски. – Овако се зарађује хлеб са седам кора – каже Жика Змај, како га листом зову његове колеге. – Ми смо навикли на све што носи наш посао и не да морамо, већ желимо ово да радимо. У послу сам напредовао искључиво преко руку, леђа и памети, а не преко веза! Ту смо да радимо и једни другима чувамо главу, почев од руководилаца до “простог” радника. А, одмах да кажем да у Јами од пре пет година више и нема “простих” радника јер овде више нема посла за оне који немају средњу рударску или неку другу стручну школу. Колегама рударима поручујем: “срећно”, са жељом да добро радимо, да
се дружимо, да “држимо” рудник, да ”држимо”град.

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Рударство

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

„Зиђин“ постао већински власник и „Невсуна“

За више од 1,66 милијарди канадских долара кинеска компанија преузела је (28. децембра) 89…