Како се награђује рад на површинском копу „Велики Кривељ“

Признање радницима повећава производњу

Радећи недељу дана без прекида на дну површинског копа, радници вратили у производњу три багера и добили посебну (додатну) стимулацију. – Нисмо радили за награду, али драго нам је што се наш рад цени и поштује – кажу они. – Висина стимулације усклађена према индивидуалним учинцима и директно везана за резултат бригаде и појединаца у њој

КОП „В. КРИВЕЉ“. – На дну површинског копа „Велики Кривељ“, у отежаним временским условима (киша, снег, блато), јединица за одржавање багера недељу дана без прекида (у све три смене) поправљала је три багера и сва три успела да врати у производњу. Помагали су им јединица за припрему машинских склопова и заваривачи, а било је ангажовано чак и одељење за одводњавање јер су багери били у води и блату.
Колико је било важно што пре оспособити багере, говори податак да су сва три на истој етажи где је богатија руда која се меша са сиромашнијом са горњих етажа и тако се обезбеђује неопходан садржај бакра и количина руде за економично искоришћење у флотацији.

Уиграна екипа

–У готово немогућим условима, не у радионици него на отвореном, урадили смо мини ремонт багера, који су врло значајни за производњу, па је било неопходно оспособити их у што краћем року. Уиграни смо као екипа и само смо радили свој посао знајући да од нас зависи несметан наставак производње на копу. По завршетку посла, одлуком директора Рудника бакра Бор Живорада Петровића, деветнаесторо радника наше екипе награђено је посебном (додатном) стимулацијом. Сходно појединачном ангажовању и учинцима, поделили смо 88 хиљада динара. Нисмо очекивали награду јер то нам је посао, али изузетно нам је драго што је и на тај начин одато признање радницима – каже Ненад Савић, инжењер оперативног одржавања багера на копу „Велики Кривељ“.
Сличне утиске о даноноћном раду на коти „100“, која се налази на нивоу водосабирника, говори и пословођа машинског одржавања багера Радосав Миладиновић:
–Десило се да су сва три багера отказала на истој етажи где је богатија руда која се меша са сиромашнијом са горњих етажа да би се тако обезбедио потребан садржај и количина за флотацију. Знали смо да даља производња зависи од наше стручности и брзине и зато смо радили даноноћно. Без обзира на отежане временске услове, успели смо најбрже што се могло да демонтирамо оштећене и уградимо резервне делове у сва три багера. Успели смо као уиграна екипа и свако у тој екипи на свој начин заслужан је за успех. Нисмо радили за награду, о томе нико није ни размишљао, али сада нам је драго што се наш рад цени и поштује.

Најбоља бригада „А“

Радници јединице за одржавање багера за ударнички рад награђени су посебном (додатном) стимулацијом, а остали радници површинског копа „Велики Кривељ“ (као и осталих предузећа у саставу Рударско-топионичарског басена Бор) добијају стимулативни део зараде у складу са правилником о награђивању. Вреднују се индивидуални учинци, радна и технолошка дисциплина, контрола и одржавање машина… У фебруару најбоље резултате постигла је бригада „А“ и према заслугама поделила 30 хиљада динара стимулације.
Бригада „А“ има 32 радника: 18 возача тешких камиона, шест багериста, четири бушача, три возача булдозера и грејдеристу. Они су у фебруару превезли 3.782 туре ископина. Ова бригада има најбољег возача камиона (Драган Баџикић – превезао 306 тура), најбољег бушача (Борко Сокочанин – избушио 3.100 метара бушотина) и најбољег булдозеристу (Љубомир Јовановић). Најбољи багериста је Никола Крстић из бригаде „Ц“ који је утоварио 990 тура, док је најбољи грејдериста Славиша Величковић из бригаде „Ц“.
–За три године рада на површинском копу „Велики Кривељ“ ово ми је лични рекорд. Возим ископине од багера до дробилице или планира и надам се да ћу поправити свој рекорд. За управљачем новог „белаза“ (носивост 220 тона) човек се осећа много моћно. Водим рачуна о овој машини јер само исправан камион зарађује нашу плату. Све зависи од колега у целом производном ланцу јер ово је тимски рад – каже тридесетогодишњи Драган Баџикић који је каријеру возача на површинском копу почео пре три године на старом дамперу и већ годину дана вози нови „белаз“. – Ново је ново – кратко коментарише млади возач моћну машину.

Без „празног хода“

Најбољи бушач Борко Сокочанин члан је четворочлане екипе бушача (бригада „А“) која је у фебруару избушила осам и по хиљада метара бушотина (он сам избушио је 3.100 метара новом бушилицом „ДМЛ Атлас копко“). Има десетогодишње искуство у истражном бушењу (у борској јами и широм Србије где год је РТБ Бор обављао истражно бушење. На површинском копу „Велики Кривељ“ ради пет година:
–Није ово мој лични рекорд јер су у овом захвату на доњим етажама услови тежи, па су и учинци мањи (много је маневрисања пре бушења). Лични рекорд, пет хиљада метара бушотина за месец дана, остварио сам у „четвртом захвату“ и надам се да ћу и тај рекорд оборити на неким другим етажама у бољим условима – обећава Борко Сокочанин.
–Висина стимулације усклађена је према индивидуалним учинцима и директно је везана за резултат бригаде и појединаца у њој. Добром организацијом рада утичемо на расположивост механизације и постижемо боље производне резултате. Да се не би губило време, возачи, багеристи и бушачи мењају се на лицу места, јединица за одржавање механизације у што краћем року, без обзира на радно време, поправља механизацију и празних ходова нема или су сведени на минимум. Такав рад треба наградити, па ће резултати бити још бољи – закључује Милан Делић, технички руководилац производње на површинском копу „Велики Кривељ“.