Кривељски флотери одолевају дебелим минусима

Најтеже на филтражи и брани јаловишта

У данима кад се леди и вода, и ваздух, и руда, флотери чувају процес тако што ложењем ватре одглављују цевоводе, раздељиваче, филтере, одржавају пумпе у раду, а на брани јаловишта се често смењују јер на снажном ветру није могло ни да се хода, а камоли ради
ФЛОТАЦИЈА „ВЕЛИКИ КРИВЕЉ“. – Пет ледених дана темепратуре на Кривељу биле су између минус петнаест и минус двадесет степени, а при флотирању само процес дробљења одвија се без воде. Отуда је јасно пред каквим су изазовима били флотери да производња ових дана не стане. Али, како нам рече управник Саша Милић, руде није фалило, а они су се „престројили“ за прилике какве се не памте већ дуго година. Уз велике напоре успели су да очувају производне токове и само десетак процената заостану за планом. Али, верују да ће доћи нешто топлији дани и да ће до краја месеца стићи до планског циља прераде 850.000 тона руде и 2.200 тона бакра у концентрату.
–Велике хладноће у појединим моментима озбиљно су запретиле раду флотације, али се по сваку цену трудимо да раде сви агрегати, све три млинске секције – каже Милић. – Имали смо проблеме у сваком делу погона зато што се овде све ради са водом, изузев дробљења (а и тамо смо имали тешкоће јер се руда лепила за траке и пресипе). Међутим, можемо рећи да смо пребродили најгоре дане. Најтеже је било на филтражи где су нам смрзавали филтери, рисиверске цеви. И тамо се боримо тако што ложимо ватру на више места и одглављујемо цевоводе, раздељиваче, филтере.
Јаловиште је, по Милићевим речима, такође било доста угрожено јер од снажног ветра и вејавице уопште није могло да се хода по брани нити остане дуже од десет-петнаест минута, а камоли ради! Није било много снега, али је ветар правио наносе, тако да возила нису могла да стигну до тамо. Ложено је и у пумпним станицама да би се одржале у раду. Пошто је било великих проблема са превозом људи, смене су прегруписане, па се уместо осам, радило 12 сати, да би било више људи. На филтражи су, такође, дуплиране смене, у самом погону се дуже радило, надзорно-техничко особље је било у свим сменама, појачан је број варилаца…
У погону флотације, који је иначе затворен, због прејаког ветра који је налазио свој пут кроз огромну халу, смрзавали су реагенси, па су и они одлеђивани и пуштане резервне пумпе на пола сата “да окрену два-три круга”. Ледио се и компримовани ваздух за млинове, а показало се да и електроника баш не трпи ниске температуре. Свуда је било проблема, али се на време реаговало. Управник очекује проблеме и кад отопли, јер постоји много цевовода и „слепих делова“ из којих крене лед. То су „зимске чаролије“ у флотацији, каже у шали Милић, напомињући да не памти овакве хладноће, а нарочито не овако снажан ветар какав је доскора дувао. Он понавља да је филтража, ипак, најосетљивија на овакве услове јер тамо постоје филтери који нису баш предвиђени да раде на тако ниским температурама, па је у хали филтраже ложено на много места.
–Али, боримо се и све ћемо пребродити – уверен је Саша Милић. – Наш плански циљ у првом месецу ове године је прерада 850.000 тона руде из које треба да дамо 2.200 тона бакра у концентрату, плус бакар из 180.000 тона руде са „Церова“. Пошто је ових дана облаган и млин са шипкама на другој секцији, остварење је око 92 одсто планираног. У бризи да не стане производња водили смо рачуна и да се људи не посмарзавају, мада је, пре свега, свако морао најпре да брине о себи. Повећан је број извршилаца по сменама, прегруписани су како би мање били изложени временским неприликама, посебно на јаловишту где на бранама још увек мало тога може да се ради, баш је тешко. Али, иде некако, ниједног тренутка није стала цела флотација. Заустављано је само оно што се морало, а и „Церово“ ради стабилно. Тамо је, чак, било и најмање проблема. Погон је радио нон-стоп.