Почетак Актуелно Рударство Најуспешнија година кривељских флотера у минулих седамнаест

Најуспешнија година кривељских флотера у минулих седамнаест

6 друго читање
0
0
26

 Десет одсто више бакра него лане

За 11 месеци произведено је 200 тона бакра у концентрату више него у целој 2016. а целогодишњи биланс од око 24.700 тона утолико је успешнији ако се има у виду да ће бити прерађено седам одсто мање руде него лане. Реч је о 9,8 милиона тона руде са кривељског копа и 1,4 милиона тона са Церова. – Технолошка искоришћења метала су 84, а временска (млинова старих 35 година) чак 93 одсто, што је резултат који се не може лако достићи
ФЛОТАЦИЈА “ВЕЛИКИКРИВЕЉ”
. – До краја ове године кривељска флотација испоручиће топионици око 150.000 тона концентрата са око 24.700 тона бакра, тако да је 2017. на готово свим плановима боља, не само од прошле, него од свих година почев од двехиљадите. То је постигнуто уз све проблеме који су се јављали на млиновима са шипкама и при сушењу концентрата, пошто су вакуум-филтери ограничених могућности. Међутим, након овогодишњих захвата флотери се надају да су превазишли проблеме на млиновима са куглама, а за пола године рачунају да ће решити и сушење концентрата, пошто је у току прикупљање понуда за филтер-пресу. Временско искоришћење млинских секција ове године биће 93 одсто, искоришћење метала око 84 одсто, као што је и планирано, мада је у другој половини године било и преко 85 одсто, на кривељској, и 80 на руди са Церова (што је такође на плану), па је година и у погледу технолошког искоришћења – одлична!
У преради руде са кривељског копа флотери ће бити близу плана. Прерадиће око 9,8 милиона тона и око 1,4 милиона са Церова које је стало почетком новембра јер је коп исцрпљен. Тамошње ПМС-постројење је конзервирано, а у кривељској флотацији, пошто је крајем септембра замењен и последњи плашт на млину са куглама, више нема проблема са кидањем завртњева. Ове године за 11 месеци произведено је 200 тона бакра у концентрату више него за целу прошлу и то значи да ће овогодишња продукција бити десет одсто већа и то уз седам одсто мање прерађене руде него лане. У флотацији то сматрају стварно добрим резултатом. Више бакра у концентрату постигнуто је најпре захваљујући бољем садржају руде са кривељског копа, аутоматском праћењу и вођењу процеса, труду запослених, а и стабилнијем раду млинова.
Имајући у виду да је модернизација флотације окончана 2016. године, ове су освајане све могућности процеса са новом опремом. Подсећамо да су најпре замењене дробилице, хидроциклони, флотационе машине, пумпе, а онда уграђени хемијски анализатори и мерачи гранулометријског састава, тзв. ПСМ-уређаји. Све то је повезано у тзв. ОЦС-систем који аутоматизује основно флотирање минерала кривељске руде. Тим системом, процењују у флотацији, искоришћења су побољшана између три и пет одсто. Новом опремом и резултатима кривељска флотација се приближава светским стандардима и њена „главна мука“ сада су млинске секције старе 35 година, мада су њихова временска искоришћења и већа од светских! Деведесет три процента код млинова са шипкама и куглама – то је, кажу флотери, резултат који се не може лако достићи.
Повећање технолошких искоришћења бакра сматра се највећим овогодишњим дометом јер су се флотери знатно поправили – четири до пет одсто – у односу на претходну годину. Нешто је побољшано и искоришћење племенитих метала, па је циљ да се у 2018. сачува достигнуто, ако може и побољша, а покуша повећање прераде влажне руде и искоришћење племенитих метала. Ово је утолико реалније што се у плану за наредну годину најављује богатија руда са копа, повољна за флотирање. Наравно, рачуна се на редовно снабдевање резервним деловима, а планира и испробавање нових колектора за бакар и племените метале. Куповином филтер-пресе заокружиће се читав процес модернизације флотације и један његов део више неће морати да трпи због другог, као што се сада флотирање прилагођава производњи сувог концентрата прихватљивог за топионицу, а не још бољим резултатима. Пошто је ове године окончана замена плаштева млинова са куглама, следеће би требало да се крене у њихову замену код млинова са шипкама.
Флотери су ове године испробали неке нове реагенсе који су их усмерили у ком правцу даље да истражују. План за наредну годину свакако мора да уважи капацитет прераде 10,6 милиона тона руде, а као највећи проблем флотера јавља се јаловиште. Његове бране стигле су готово до крајњих кота и сада је циљ да се што више материјала пребаци на средњу (брану 2), где има места, и да се она, као и прва, подигне до коте 393 за шта постоји пројекат. Крајем 2018. очекује се окончање бројних послова на тзв. нултом пољу, али је мало вероватно да ће одмах почети одлагање јаловине у њега, а у “пољу 2” јаловишта има простора за још годину и по. “Церово” је ове године дало 2.191 тону бакра у концентрату и са те стране није добро што је стало због исцрпљених резерви, али је у погледу све мањег простора за одлагање јаловине то олакшавајућа околност.

Подсећамо да је рад на јаловишту посебно тежак, готово суров, зими у време ниских темепратура, ветрова и прашине, залеђених цевовода, па се заштитним средствима најпре збрињавају људи који тамо раде. У свакој смени морају да се померају циклони, а сада на три бране ради 19 батерија! Људи морају да буду стално обазриви јер најмањи кикс може да узрокује проблем за чије су решење потребна два-три дана. Услови рада у самом погону су мање-више добри јер, сем буке, нису превише штетни по здравље, мада на дробљењу и хранилицама има прашине. Што се тиче безбедности, у кривељској флотацији настоје да спроведу све што је прописано, али кажу: боље је него што је било, али није као у свету. Тежи се и реалном награђивању запослених, поготово оних који се заиста труде. Постоји и правилник о награђивању приликом рада на ремонтима (где се много тога обавља ручно) захваљујући коме је доста скраћено време планирано за поједине захвате.
Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Рударство

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

Снег у марту отежао остварење планова кривељских рудара

Почетак пролећа тежи од зиме Издржаћемо и овај испит – поручује управник копа Милан Делић …