Највећи борски рудник у раљама зиме

Хероји: По снегу и леду „терају“ 400 тона

РТБ. – На Бадњи дан, уочи најрадоснијег хришћанског празника, у све српске домове уселила се и студ. Иако од прогностичара уредно најављено, ледено доба као да је све изненадило. Жива у термометру се шестог јануарског јутра у Бору спустила 10-ак степени испод нуле, а мраз је оковао град, улице, аутомобиле. Истоветна слика била је и у највећем руднику РТБ-а Бор, „Великом Кривељу“.
Колико мећава може да штипа и леди крв у жилама, најбоље зна екипа машинског одржавања на кривељском копу. Они брину да комплетна флота камиона тешкаша, булдожера, багера, грејдера, бушилица ради „као сат“ и када зима загази у дубок минус. Док мећава брише, кажу, нимало није пријатно када им се кожа буквално лепи за гвожђе, а прсти трну од хладноће.
Највећи хероји зимског „опсадног стања“ у борском руднику су возачи тешких камиона – дампера, каже технички директор Рудника бакра Бор Видоје Адамовић.
–Тешко је радити по овом кијамету, али рудари успевају да одрже производњу. Она је у планским оквирима искључиво захваљујући јунацима који по снегу и леду управљају грдосијама. Један камион-дампер тежак је 150 тона и то – празан! Када му багер дода још 220 тона руде, пробајте да замислите како је возачу овог тешког возила. Зато све њих сматрам херојима – каже Адамовић.
Додаје да се на кривељском копу дневно откопа 30 хиљада тона руде и још толико јаловине. Веома је важно, истиче, да по овој цичи зими флотације не остану без руде, јер је у тим постројењима процес „мокар“ и мора да се одржи континуитет како вода не би замрзла. – Руда и јаловина се и по оштрој зими копају несметано пошто је реч о сувом материјалу којем ни мраз не може ништа. Обе флотације, и кривељска и борска, имају довољно руде да могу несметано да раде – каже Адамовић.
Да је тешко возити по кијамету, снегу и леду потврђује и искусни Игор Бабејић, коме је ово седма година како вози највеће камионе у РТБ-у Бор. – „Коповци“ стоички подносе мраз. Радимо пуном паром. Ако нам нешто иде наруку у овом периоду године, то су путеви. Редовно се посипају сољу, а поред су изграђени насипи и бедеми. Више нема ни ранијих мука због лоше нафте која се ледила, смрзавала камионе и кочила производњу. Сада се набављају квалитетно гориво и адитиви, наше је само да безбедно превеземо што више руде бакра – каже Бабејић.
Додаје да нема разлике када вози узбрдо или низбрдо. Подједнако је, вели, тешко и захтева прибраност, концентрацију и велику одговорност. – Путеви су широки као писте, али водимо рачуна да се, приликом проклизавања или шлајфовања, не сударимо са тзв. лаким возилима, односно помоћном механизацијом која је сићушна у односу на громаду какву „терамо“ колеге и ја – прича Бабејић.