Одлична искоришћења метала у кривељској флотацији

За флотерима успешан месец

 

На руди са кривељског копа, која је била богатија од планиране, искоришћења су боља, а на сиромашној и тврдој са “Церова” слабија, али је кумулатив од 85 одсто одличан резултат за зиму из какаве излазимо – каже Саша Милић. – Испробавају нови реагенс којим ће још побољшати искоришћења, а приоритет за наредне месеце су радови на “нултом пољу” јаловишта
КРИВЕЉСКА ФЛОТАЦИЈА. – Током фебруара у два наврата смо улазили у кривељску флотацију и оба пута нас је дочекала тутњава свих осам млинова и све уреднија хала. Биланс за 26 дана другог овогодишњег месеца показује да то није било случајно јер су флотери за то време прерадили 710.000 тона руде са кривељског копа и 147.000 тона са “Церова”. Изашли су из зимског месеца са готово планираним количинама прерђене руде и одличним кумулативним искоришћењем од 85 одсто.
–Руда са кривељског копа је била богатија, садржај бакра у њој је преко планираног, па је слично и у концентрату – каже управник Саша Милић. – У руди са “Церова” то није случај, али је кумулативно бакар у концентрату седам одсто преко планираног и тако ћемо завршити фебруар. Топионици смо за 26 дана испоручили 11.200 тона концентрата са 19 одсто бакра. Пре неколико дана добили смо нов “сајтеков” реагенс и испробавамо га на једној од секција у очекивању још три посто већег искоришћења. Аутоматика, односно анализатори, ПЦМ-уређаји и ОЦС систем (оптимизације и контроле уз помоћ камера) на флотацијским машинама ради сасвим солидно.
Из великих хладноћа флотација се, по речима Милића, добро „извукла“, преброђени су проблеми на јаловишту, филтражи, дробљењу: – Стање је стабилизовано, каже он, и планирамо да првог марта уђемо у једнодневни застој да бисмо заменили кључну траку на дробљњу. Она, иначе, ради шест месеци дуже него што је планирано. Ту има пуно посла, као и у флотацији, првенствено на одглављивању цеви за воду на којима се нахватао бигар, а треба да обложимо и чело једног млина са шипкама. На „Церову“ се ради са доста тешкоћа јер је низак садржај бакра у иначе тврдој руди, а недостајали су и неки делови који су у међувремену стигли, тако да ћемо за време поменутог застоја ремонтовати и једну од две линије са по три пумпе у хидротранспорту. Без њих рад “Церова” не може бити стабилан.
Када је реч о флотацијском јаловишту, започети су земљани радови на тзв. нултом пољу, односно колектору за њега, а током децембра је пуштена у рад трафо-станица за “поље 1” тако да се несметано ради на подизању брана до највише могуће коте (391) како би се тај акумулациони простор користио до изградње “нултог поља”. И на јаловишту се све теже ради, оно је огромно, па и флотери настоје да буду дисциплиновани, да све раде по пројекту, како би се успорио раст “језера”, а што више песка остајало на бранама. Рок за изградњу колектора у “нултом пољу” је једна година.

Ових дана флотери очекују редовну проверу од стране “Лојд”-ове сертификационе комисије за уведене стандарде, а безбедност на раду је, такође, у средишту пажње. Иако је било само повреда типичних за зимско време, управник није задовољан стањем, јер мада запослене уче да пазе на себе и друге, стање је још далеко од светских норми. – Настојаћемо да у марту наставимо са оваквом производњом – каже Милић. – Пошто смо пре неки дан урадили генерални ремонт терцијалне “ХП 5” дробилице, она би у наредне три године требало да ради стабилно као што је радила и претходне три. Уз прераду планираних количина руде, приоритетни послови наредних месеци су на “нултом пољу” јаловишта, односно његовом колектору, како бисмо несметано радили током година које долазе.