За флотерима успешан месец

 

На руди са кривељског копа, која је била богатија од планиране, искоришћења су боља, а на сиромашној и тврдој са “Церова” слабија, али је кумулатив од 85 одсто одличан резултат за зиму из какаве излазимо – каже Саша Милић. – Испробавају нови реагенс којим ће још побољшати искоришћења, а приоритет за наредне месеце су радови на “нултом пољу” јаловишта
КРИВЕЉСКА ФЛОТАЦИЈА. – Током фебруара у два наврата смо улазили у кривељску флотацију и оба пута нас је дочекала тутњава свих осам млинова и све уреднија хала. Биланс за 26 дана другог овогодишњег месеца показује да то није било случајно јер су флотери за то време прерадили 710.000 тона руде са кривељског копа и 147.000 тона са “Церова”. Изашли су из зимског месеца са готово планираним количинама прерђене руде и одличним кумулативним искоришћењем од 85 одсто.
–Руда са кривељског копа је била богатија, садржај бакра у њој је преко планираног, па је слично и у концентрату – каже управник Саша Милић. – У руди са “Церова” то није случај, али је кумулативно бакар у концентрату седам одсто преко планираног и тако ћемо завршити фебруар. Топионици смо за 26 дана испоручили 11.200 тона концентрата са 19 одсто бакра. Пре неколико дана добили смо нов “сајтеков” реагенс и испробавамо га на једној од секција у очекивању још три посто већег искоришћења. Аутоматика, односно анализатори, ПЦМ-уређаји и ОЦС систем (оптимизације и контроле уз помоћ камера) на флотацијским машинама ради сасвим солидно.
Из великих хладноћа флотација се, по речима Милића, добро „извукла“, преброђени су проблеми на јаловишту, филтражи, дробљењу: – Стање је стабилизовано, каже он, и планирамо да првог марта уђемо у једнодневни застој да бисмо заменили кључну траку на дробљњу. Она, иначе, ради шест месеци дуже него што је планирано. Ту има пуно посла, као и у флотацији, првенствено на одглављивању цеви за воду на којима се нахватао бигар, а треба да обложимо и чело једног млина са шипкама. На „Церову“ се ради са доста тешкоћа јер је низак садржај бакра у иначе тврдој руди, а недостајали су и неки делови који су у међувремену стигли, тако да ћемо за време поменутог застоја ремонтовати и једну од две линије са по три пумпе у хидротранспорту. Без њих рад “Церова” не може бити стабилан.
Када је реч о флотацијском јаловишту, започети су земљани радови на тзв. нултом пољу, односно колектору за њега, а током децембра је пуштена у рад трафо-станица за “поље 1” тако да се несметано ради на подизању брана до највише могуће коте (391) како би се тај акумулациони простор користио до изградње “нултог поља”. И на јаловишту се све теже ради, оно је огромно, па и флотери настоје да буду дисциплиновани, да све раде по пројекту, како би се успорио раст “језера”, а што више песка остајало на бранама. Рок за изградњу колектора у “нултом пољу” је једна година.

Ових дана флотери очекују редовну проверу од стране “Лојд”-ове сертификационе комисије за уведене стандарде, а безбедност на раду је, такође, у средишту пажње. Иако је било само повреда типичних за зимско време, управник није задовољан стањем, јер мада запослене уче да пазе на себе и друге, стање је још далеко од светских норми. – Настојаћемо да у марту наставимо са оваквом производњом – каже Милић. – Пошто смо пре неки дан урадили генерални ремонт терцијалне “ХП 5” дробилице, она би у наредне три године требало да ради стабилно као што је радила и претходне три. Уз прераду планираних количина руде, приоритетни послови наредних месеци су на “нултом пољу” јаловишта, односно његовом колектору, како бисмо несметано радили током година које долазе.

Погледајте још...

Оставите коментар